Канцеларија за дијаспору отвара одјељење за брзе одговоре

Директор Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић најавила је да ће у наредна три мјесеца бити основана канцеларија за брзе одговоре, чији би задатак био да одговара на питања грађана који имају проблеме у државама у региону.

Драшковићева је представнике 55 удружења, која су основали избјегла и прогнана лица и други грађани родом и поријеклом из Хрватске и БиХ, обавијестила о конститутивној сједници Савјета за Србе у региону на чијем је челу предсједник Србије, као и о раду на изради документа у коме би били наведени главни проблеми Срба у региону.
Представници удружења су на састанку упознали челнике Канцеларије о многобројним проблемима са којима су суочавају избјегла и прогнана лица и предложили да Драшковићева посјети крајишке општине у Федерацији БиХ у којима су Срби грађани другог реда и пријети им нестанак – саопштено је из Коалиције удружења избјеглица.

Представници удружења говорили су о потреби да се превазиђе подјела и створи јединствена кровна организација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске и БиХ, као и о тешком социјално-економском положају избјеглих и прогнаних лица, посебно пензионера.

Закључено је да Драшковићева организује састанак координатора радних група Владе Србије који се баве отвореним питањима између Србије и Хрватске и БиХ, као и да представници удружења формирају Радну групу која би израдила елаборат са низом чињеница о кршењу људских права избјеглих и прогнаних лица у Хрватској и БиХ.

Истакнута је потреба да се види могућност да удружења која су основали Срби и други грађани родом и поријеклом из Хрватске и БиХ имају у Скупштини дијаспоре и Срба у региону право да бирају своје делегате који би равноправно са другим делегатима учествовали у њеном раду.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица и члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта рекао је на састанку да су урађене одређене измјене на приједлогу Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана из Хрватске и БиХ и да је најновија верзија упућена надлежнима у те двије државе, на мишљење и сугестије.