Како настаје снимак, али прави!?

Покушаћу у неколико реченица лаичкој јавности и грађанима Републике Српске појаснити, како настаје снимак. Пише: Владимир Вучковић Политичку сцену Републике Српске већ дуже вријеме потреса афера „Снимак“. Политичке расправе на ову тему се воде свакодневно, али ја се политичким говорима нећу бавити. Босна и Херцеговина је постала 44. чланица Вијећа Европе, дана 24.04.2002. године. Ова […]

уторак, јул 28, 2015 / 21:11

Покушаћу у неколико реченица лаичкој јавности и грађанима Републике Српске појаснити, како настаје снимак.

Пише: Владимир Вучковић

Политичку сцену Републике Српске већ дуже вријеме потреса афера „Снимак“. Политичке расправе на ову тему се воде свакодневно, али ја се политичким говорима нећу бавити.

Босна и Херцеговина је постала 44. чланица Вијећа Европе, дана 24.04.2002. године. Ова најстарија паневропска политичка организација настала је давне 1949. године, а њени циљеви су јачање демократије, људских права и владавине закона. Значај примјене норми садржаних у Европској конвенцији је изражена још од ступања на снагу Дејтонског мировног споразума 14. децембра 1995. године. Значај Европске конвенције и права која она штити је једна од најдрагоцјенијих тековина модерне европске тековине. Све ово сам нагласио јер се тема овог текста уско веже за члан 8. Европске конвенције који гласи: „Имате право на своју приватност и породични живот, ваш дом и контакте са другим људима“.

Вријеме у којем живимо јако је сложено, јер различити извори угрожености могу нарушити националну безбједност држава. Имајући то у виду, Европска конвенција је дала простора државама потписницама да у складу са одредбама конвенције поједина права ограниче или дерогирају, а све у вези заштите грађана и националне сигурности држава потписница.

Чланом 234. став 2. Закона о кривичном поступку Републике Српске прописане су посене истражне радње, међу којима је и надзор и техничко снимање телекомуникација. Исти закон у члану 236. предвиђа следеће: „Истражне радње из члана 234. став 2. овог закона одређује наредбом судија за претходни поступак, на образложени приједлог тужиоца, који садржи: податке о лицу против кога се радња предузима, основе сумње из члана 234. ст. 1. или 3. овог закона, разлоге за њено предузимање и остале битне околности које захтијевају предузимање радњи, навођење радње која се захтијева и начин њеног извођења, обим и трајање радње. Наредба садржи исте податке као и приједлог тужиоца, као и утврђивање трајања наређене радње. У ставу 6. члан. 236. предвиђено је да ову врсту посебних истражних радњи може да извршава полицијски орган.

Предузећа која врше пренос информација дужна су тужиоцу и полицијским органима омогућити спровођење радњи.

Технички посматрано, овлаштена службена лица која су укључена у спровођење ове радње, током читавог периода на који се односи наредба суда, прате телефонске комуникације, лица према којим су одређене посебне истражне радње, у циљу прикупљања релевантних информација битних за доказивање кривичног дјела због ког се истрага и води. У складу са кадровским и техничким могућностима полицијских агенција показала се као веома добра пракса да се још током истраге из материјала који се снима током провођења ове посебне истражне радње одмах издвајају разговори и СМС поруке битне за доказивање кривичног дела. О оваквим разговорима, СМС порукама и видео записима се одмах обавјештава предметни тужилац, како би имао сазнања о новим детаљима битним за истрагу, а по могућности овлаштена службена лица одмах сачињавају транскрипт разговора, СМС поруке, односно овлаштена службена лица која врше тајно праћење сачињавају службене извјештаје о својим запажањима при снимању издвојених видео записа.

Само један дио насталог материјала се користити као доказ за извршење кривичног дјела, док је остали у том смислу безвриједан и његово извођење на главном претресу би непотребно довело до одуговлачења поступка.

Веома битно је нагласити да сви докази прикупљени мимо одредаба закона сматрају се као „Плод отровне воћке“, и као такви не могу се користити као доказно средство у кривичном поступку. Политичке говоре нећу држати, јер ја нисам политичар.

*aутор је магистар криминологије



0 КОМЕНТАРА

  1. Да ми је знати шта је аутор хтио да поручи?
    Сви су сагласни о томе да је премијерка неовлаштено снимљена. Но, како постоји ружна политичка порука у садржају, маневри након објављивања су подигли сумњу о нечасним радњама на супер високи ниво. Да ли је монтирано или аутентично? Шта је оригинал? Па све до тумачења „квалитетне куповине“ у политичком жаргону.
    Но све то не скида одговорност лица која су задужена за безбједност заштићеног лица, не умањује лошу оцјену о премјеркиној слабој безбједносној култури. Када не постоји воља да се ове ствари истраже до краја, дакле један скандал којим је ван сваке сумње нарушен углед институција, а при томе извршено кривично дјело, онда одговоре и не треба тражити, они су већ дати.;)

  2. Нисам правник али колико је мени познато, забрана извођења доказа који су „плод отровне воћке“ је специфичност за англо-саксонско право. Наш суд може ипак да допусти извођење таквог доказа.

  3. Teorijski gledano sve navedeno stoji, no, problem nije u propisima, nego u primjeni propisa!

    Prošle godine (ili početkom ove) u prostorijama Granične policije BiH-e izvršen je nadzor i zatečene su četiri opreme za prisluškivanje od kojih je samo jedna imala legitimno odobrenje za korištenje. Za tri opreme niko nema predstavu čije su i odakle. O tome se pričalo nekoliko dana i „zaćutalo“!

    Zašto?

    Nikom se ne otvara previše ta tema. Koliko je meni poznato MUP Rs-e raspolaže novom (savremenom) oprememom za nadzor telekomunikacija, no, nije poznato gdje je završila stara oprema (ranija). Koliko sam ja upućen ta oprema se oveliko koristi za nadzor „posebno interesantnih osoba“ iz sfere politike i institucija.

    Pri tom postoje načini da se i „legalna oprema“ zloupotrebljava. Jednostavno, u sklopu određene istrage uključite kao broj NN lica bilokoji broj koji vas interesuje. Slušate taj broj mjesecima, a onda se izjasnite kako niste uspjeli otkriti identitet vlasnika broja. To dalje ne koristite u postupku, niti predajete tužiocu, a ako vam je baš stalo da nekome nanesete zlo – onda snimke dostavite medijima.

    Uglavnom da ne duljim, ova afera je trebala rezultirati ozbiljnim preispitivanjem oblasti prisluškivanja (legalnog i nelegalnog), a zapitajmo se zbog čega nije?

    Svako dobro i pozdrav autoru!

  4. Vučkoviću ako ćeš mene poslušati nemoj se nigdje potpisivati imenom ni prezimenom a ni spominjati fakultet ni magistarski rad.
    Radi se o totalnom promašaju i to je očigledno i laiku Naime čini mi se da je snimak nastao ne prisluškivanjem telekomunikacija nego kad se naša dika premijerka malo opustila i pričala u društvu prije o onome što nije za javnost
    a našao se neko i stisnuo „REC“ na mobilnom telefonu.prema tome ne radi se o prisluškivanju nego o iznošenju prljavog veša u javnost sa materijalnim dokazom jer se u kafanama oko vlade svaki dan može čuti o ovakvim stvarima samo bez snimka.
    Nisam siguran da je tonsko snimanje u zgradi vlade dozvoljeno jer tamo nikad nisam bio ali na tv nisam vidio prekrižen mikrofon ili kameru kakva je postojala prije rata pored svake veće trafostanice a nikad nisam primjetio da na ulazu oduzimaju aparate za snimanje pa pretpostavljam da jeste dozvoljeno pošto se radi o javnom prostoru prema tome snimak je vjerovatno i zakonit a o tome se u normalnim državama ne bi ni diskutovalo jer novinar ima pravo da ne otkriva izvor informacija i samo bi se vještašilo jel snimak vjerodostojan ili ne a većina aktera bi i bez toga morala da podnese ostavku a kod nas se ni snimak ne smije vještačiti i pri tome kriminalce na vlasti štite i magistri kriminologije ili kriminala jer je linija između tanka

Оставите одговор на BORISLAV R. Одустани од одговора