Како нас виде: Пар запажања о БиХ на украјинској Википедији

Дилетантска и на брзину склепана реклама у којој је територија бивше СФРЈ заправо Хрватска, није и једина ствар која показује климаве темеље западњачког државног удара у Кијеву. Пише: Саша Захаровић Дотјерало је до дипломатских демарша из Србије, а најављен је и из Сарајева, поводом карте која једнако лажна – било да говори да је то […]

понедељак, март 24, 2014 / 09:27

Дилетантска и на брзину склепана реклама у којој је територија бивше СФРЈ заправо Хрватска, није и једина ствар која показује климаве темеље западњачког државног удара у Кијеву.

Пише: Саша Захаровић

Дотјерало је до дипломатских демарша из Србије, а најављен је и из Сарајева, поводом карте која једнако лажна – било да говори да је то територија Хрватске, било да указује да је читава та територија у Европској унији.

Брзина којом нелегални премијер Арсениј Јацењук потписује споразуме са ЕУ, које је одбила легална парламентарна већина и силом из резиденције избачени предсједник Украјине Виктор Јанукович, одразила се вјероватно и на сачинитеља овог пропагандног спота.

Но, ако би се држали тога да ништа није случајно, то је управо и званични став ЕУ када су у питању међудржавни односи у бившој СФРЈ и бившем СССР. Интеграције и међусобна повезивања на територији некадашње СФР Југославије се подржавају финансијски и патетичним причама о сродности, братству, економској повезаности, простој пословној логици, компатибилним системима, традицији и слично; док се у случају СССР то третира као повратак у мрачну прошлост и гушење свега што је разумно и људски.

Нико није причао украјински

За оне који то не знају, у тренуцима распада СССР и осамостаљењу Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике, преко 60% становништва је говорило руским језиком. Остатак од 40% је причао неком врстом украјинског дијалекта, или на западу земље језиком сасвим другачијим и од руског и од "украјинског" какав се производи данас.

Ми, након СФРЈ, били смо свједоци стварања различитих "новоговора" од српског језика (хрватски, босански, црногорски), тако да у потпуности можемо схватити шта се десило у неким круговима у Украјини, при напорима стварања, или васкрсавања "украјинског језика", којег нико није причао.

Такође, велики напори ће се уложити да се дезинформише свјетска јавност, како је становништво Украјине чак католичке вјероисповјести, а за развијање антируског сентимента и проглашавање окупаторима оних чија је прва држава (Кијевска Русија) створена на тој територији, не штеди се пара.

Украјина о нама

Потпуно истим маниром "штапа и канапа" је сачињена и украјинска варијанта Википедије, коју без обзира на њена ограничења и грешке, за сазнање о неком појму као што је једна земља, користи већина популације на интернету.

Тако се на страници која говори о земљи по имену Бо́снія і Герцегови́на, по украјински каже: конфедеративна держава у північно-західній частині Балканського півострова.
Ове прве ријечи можете разумјети и сами, а тешко да би се са тим сложили у Сарајеву, мада је јасно да је Дејтонска БиХ у оригиналу и прије недемократских и нелегалних интервенција високих представника, била савез двије државе, него што је била конфедерација.

Ипак, са тим се не завршавају бисери Јацењуковског стила, па у украјинској Википедији пише:

Понад 2/3 території Боснії і Герцеговини займають гірські хребти; найважливіші з них — Боснійські Рудні гори (найвища точка гора Враниця 2107 м) та Динарське нагір’я (до 1913 м).

Босанске рудне горе???

Вјероватно нико нема појма шта су "Босанске рудне горе", нити је ово појам који се може наћи било гдје друго, осим у овом одјељку Википедије са украјинским педигреом.
Осим што Враница јесте рудна планина, нејасно је што је иста сад па најбитнија, а поготово је нетачно да је висока 2107 метара, јер српски и хрватски извори о Враници на Википедији говоре о 2112, а на енглеској о 2110 метара надморске висине, забиљежене на врху под именом Надкрстац.

Све то никако не значи уједно и да је у питању највећи врх "конфедерације Босне и Херцеговине". Он се у стварности налази у Републици Српској, на планини Маглић, са највишим врхом (Велики Витао) од 2396 метара, што све за украјинског "викиклепца" уопште није битно.

Значи да утврдимо: најважније су Босанске рудне горе!

Можда мисли на М-Х Федерацију?

Прво што човјеку падне на памет, јесте да је тај украјински паметњаковић мислио на Федерацију БиХ, односно Муслиманско-хрватску федерацију из Вашингонског споразума, а не конфедерацију из Дејтонског, међутим и највећи врх Ефбиха је 2228 метара и зове се Плочно, и планина је Чврсница, а не Враница.

Занимљиво да и копирано Боснійські Рудні гори, у претраживачу даје искључиво истовјетан цитат овоме, што ће рећи да су сви у Украјини преписивали од некога, или путем некога ко нема појма.

Ту су, у одјељку Недавня історія, наравно, и "српска етничка чишћења", што указује да је аутор марљиво преписивао из извора који такође немају појма о узроцима и току рата у бившој Социјалистичкој Републици БиХ, ништа више него што знају који је највећи вис или најбитнија планина. Ако се уопште може говорити о планинама у терминима "најважнија". Најважнија за шта?

Из свега овога је јасно да је ова од Запада исфинансирана криза и државни удар изведен уз помоћ снајпера, убистава и насиља, те маса других ствари око овог пројекта који покушава да становнике Украјине окрену против братске Русије, заправо дилетантски и исфорсирано, те се може демантовати уз мало труда и концентрације на изречено.

Наравно, само оном коме је стало до истине.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *