Како је Србија прославила побједу у Великом рату

Данас смо обележили годишњицу највеће победе у српској историји, победе какву овај народ вероватно никада неће поновити.

субота, новембар 11, 2017 / 20:33

Пише Новак Драшковић

Обележили су је неименовани, трећеразредни чиновници међу којима је, барем мени, најпознатији био Предраг Марковић, интелектуална икебана у криминалном картелу званом СПС. Причао је о везама ондашње Србије са западним савезинцима (других 1918. и није било) истакавши да је то најважнији чинилац данашњег празника.

Обједињавање (скоро) свих етничких Срба у једну, српску, државну творевину, плаћено сваким трећим животом и сваком другом мушком главом преткумановске Србије није стигао да помене, а и да јесте, тешко да би у његовом обраћању те чињенице помрачиле сјај обнављајућег српско-аустралијског савезништва.

С друге стране, кад је пре двадесетак дана требало обележити протеривање немачких снага из Београда при крају Другог светског рата, у совјетско-титоистичком духу је организована војна парада, летели су авиони, возили камиони, народу се открили нови МИГови, а највиши званичници се утркивали ко ће дати дужу и бомбастичнију изјаву.

Природу једне државе одређује много више од њеног имена, или боја њене заставе, па и од текста њеног устава. Одређује је пре свега културна политика која њоме влада, а која, да се не заваравамо, није ништа више од еуфемизма за националну и државну идеологију.

Ова држава се можда зове Србија, има српску заставу (чак две), српски грб (опет у две варијанте, стари и нови), али нема српску политику, а све мање и српску душу.



1 КОМЕНТАР

  1. “Ова држава се можда зове Србија, има српску заставу (чак две), српски грб (опет у две варијанте, стари и нови), али нема српску политику, а све мање и српску душу”. Oprem, dobro.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *