Како је Наполеон пљачкао Москву и како су Козаци похватали све шаране по Паризу

Прије 200 година, 14. септембра 1812. године, Наполеонове трупе су ушле у Москву. Опустјели град их је дочекао заплашујућом тишином и пожарима. Сасвим другачије је изгледао улазак савезничке војске на челу са Александром Првим у ликујући Париз у марту 1814. године. Констрасти у поређењу овда два догађаја су изненађуји. Наполеон је више од два сата […]

субота, септембар 15, 2012 / 10:13

Прије 200 година, 14. септембра 1812. године, Наполеонове трупе су ушле у Москву. Опустјели град их је дочекао заплашујућом тишином и пожарима. Сасвим другачије је изгледао улазак савезничке војске на челу са Александром Првим у ликујући Париз у марту 1814. године. Констрасти у поређењу овда два догађаја су изненађуји.

Наполеон је више од два сата чекао на Поклоној гори кључеве Москве. Коначно су му довели групу Московљана, како се испоставило, француских сународника. Кључеве они нису имали. Молили су освајача да их избави пљачке његових војника. Али пљачкање заузетог града се наставило и касније, када је француски цар скоро мјесец дана безуспјешно чекао у Кремљу капитулацију Русије. Између осталог, за то вријеме руски партизани су добро потпрашили позадину француске армије. Коначно је Бонапарта донио одлуку да се повуче. Сваки његов војник је однио из града најмање 10 килограма драгоцјености. На једној од 200 запрега са опљачканим стварима смјештен је огроман златни крст, скинут са звоника Ивана Великог. Али све то богатство је морало да се напусти за вријеме срамног бјекства из Русије. За вријеме „московског сједења“ управо је и започело разлагање Наполеонове војске, то је била пирова побједа, истиче доктор историјских наука Вадим Рогински.

– Формално је он узео другу престоницу непријатеља, а сврхе је било мало, И боравак у Москви је веома допринио коначном поразу у овој кампањи 1812. године.

Крајем марта 1814. године руски цар на челу савезничке војске је ушао у Париз. Он не само да је забранио пљачку, већ је, како пишу историчари, наредио да се француска престоница поштеди уништења. Он је наредио да се кључеви Париза предају у неки страни музеј, говори главни кустос музеја-панораме Бородинске битке Лидија Ивченко.

– Што се тиче самих Парижана, они су са ликовњем дочекали Александра Првог. При томе цар, када је ишао испред колоне која је улазила у Париз, обратио се Французима, а говорио је одлично француски због свог васпитања. Рекао је: Донио сам вам мир и слободу трговине. Зато што је Европа патила од тога што се већ десет година водио рат. Читава Европа се претоворила у театар бојевих дејстава. Трговина је опала, државе су осиромашиле, независно од тога на чијој страни су биле.

Један од учесника похода историчар Александар Михајловски-Данислевски, сјећао се да су Парижани у цјеливали руке руском цару. Козачки пукови су направили логор у градском парку на Јелисејским пољима. Своје коње су купали у Сени, привлачећи радознале погледе Парижана, посебно Парижанки. Врло скоро у Европи су степски варвари постали модерни. За сликаре Козаци су постали омиљена тема. Њихове слике су буквално преплавиле Париз. Пљачке није било. Истина, Козаци као рођени риболовци нису могли да се суздрже и похватали су све шаране у чувеним вјештачким језерима дворца Фонтенбло.



Оставите одговор