О Иву Ћипику (1867-1923)

Ћипико је далматинска млетачка породица, чије се племство спомиње 1235. године и по предању су из Рима. У једном ћирилском рукопису се помињу као Ципчићи.



Приповјетке Ива Ћипика

Са већ преваљених тридесетак појављује као готов писац. Надахнуће је нашао у Лазаревићевим приповјеткама. По његовом мишљењу проза мора бити „чисто народна“, и уз умјетнички ефекат имати и реалну, патриотско-утилитарну функцију.


Иво Ћипико: За крухом

Овдје се у потпуности потврђује да у космогонији доживљаја свеукупности, „живот“ заузима централно мјесто код Ива Ћипика. Та лексема се употребљава семантички потпуно разнородно, али је то енергетски центар његовог система.



Иво Ћипико: Пауци

Именица „пауци“ се у роману из 1909. године помиње само два пута и то са јасним разлогом. Ово је социјални роман карактера, са еротским умецима.