Југослав Кипријановић: ГМО руши и здравље и економије држава

Тема генетски модификованих организама ауктуелизована је у Србији захваљујући покрету Двери. Иако живимо у земљи у којима се млијеко повучено у сусједним државама продаје на акцијама у супермаркетима, не мислимо да треба рећи: Није вријеме да се прича о овоме. О генетски модификованим организмима детаљније нам одговара члан Двери, Југослав Кипријановић. Много се говори и […]

недеља, март 3, 2013 / 06:42

Тема генетски модификованих организама ауктуелизована је у Србији захваљујући покрету Двери.

Иако живимо у земљи у којима се млијеко повучено у сусједним државама продаје на акцијама у супермаркетима, не мислимо да треба рећи: Није вријеме да се прича о овоме. О генетски модификованим организмима детаљније нам одговара члан Двери, Југослав Кипријановић.

Много се говори и опасности ГМО, али мало је конкретних одговорора: Због чега је ГМО опасна?

Иако постоје различите генетске модификације, Двери се у својој кампањи ”За Србију – земљу без ГМО” фокусирају на ГМ храну и ГМ семе, јер се примена генетске модификације у та два случајева односи на најширу могућу употребу: од исхране стоке до исхране људи. ГМ храна и ГМ семе су опасни из више разлога:

1) могу озбиљно да угрозе здравље људи и животиња
2) могу да буду опасне за екосистем
3) доводе пољопривредне произвођаче и државу у економску зависност од мултинационалних компанија које продају ГМ семе у ГМ храну, што дугорочно доводи до банкрота сељака и стварања вазалних држава, које више не располажу својим ресурсима, већ имају корумпиране и лажне режиме за спровођење воље светских моћника, у чијим рукама и јесу мултинационалне компаније.

Иначе, генетски модификовани организми настају спајањем два различита организма, што се никада не дешава у природи, као на пример, спајње шљивe и вирусa, рибe и парадајзa, кукурузa и бактерија. То није природно укрштање гена исте врсте, што се назива хибридом, већ се на вештачки начин у лабораторијама високих технологија, нпр. секу корени бактерија, убацују се у гене кукуруза. Према тврдњама научника, таква комбинација гена није стабилна. Kо поједе такву храну, може да добије мутације које ће бити узрок болести.

То је нешто што је непредвидиво, не знамо да ли ће се јавити данас или ће се јавити за две генерације, у сваком случају представља велику опасност. 828 научника из целог света написало је писмо свим владама света у којем упозоравају да су потребне озбиљне, дугогодишње, научне студије које би најпре потврдиле да је генетски модификована храна безбедна, а тек након тога креирати тржиште на коме ће се нудити таква храна. До данас, није обављена ниједна научна студија која би ово потврдила. Корпорације које продају ГМ семе, урадиле су студију која је трајала 90 дана, што није довољно. Заправо у читавом свету спроводи се један експеримент IN VIVO.

Колико је Србија успјела да заштити потрошаче од увоза генетски модификоване хране? Да ли постоје намирнице у којима се користи ГMO?

У Србији је на снази рестриктивни закон из 2009, којим је забрањен увоз и дистрибуција ГМ хране и ГМ семена, међутим и поред тога, на жалост, само у 2010. години, откривено је 200 тона генетски модификоване соје на нашим пољима, а у 2011. години од 26 узорака где се тражила генетски модификована соја, само су три била негативна, што значи да су 23 узорка била генетски модификована.

Требало би истрајати у настојањима да се спроводи Закон који забрањује увоз и промет ГМ хране и семена. Тај закон је донекле добар, само је потребно да се уведу законске регулативе и подзаконска акта која би омогућила да се овај закон спроводи. Проблем је у томе што инспекције Министарства пољопривреде и Управе за заштиту биља не раде свој посао како би требало, те власници ових парцела, као и увозници ГМ семена пролазе некажњено. Споран је и део Закона у коме стоји да је дозвољено да у храни може постојати до 0,9% састојака са генетском модификацијом.

Тај део је лоше преписан из законских регулатива ЕУ, јер тамо стоји да је то дозвољено, ако је део неизбежног технолошког процеса, а у нашем закону то не стоји. Дакле, треба такво законско решење потпуно избацити. Сигурно постоје намирнице у којима се налазе и ГМ састојци. Колико се може чути у медијима, ни у Републици Српској није боље, јер нису вршене анализе увозне робе, јер није ни тражено. Најели смо се ГМ хране и на жалост, још увек је једемо!

Како се заштитити од увоза ГМО?

Наш систем за контролу увезених намирница и намирница које стављају у промет је систематски разбијан од 2000. године када је тзв. демократска власт преузела управљање институцијама. И пре тога је у Србију увожена ГМ сојина сачма за исхрану стоке. Наравно, то је трајало годинама, као и уништавање банке гена коју је Србија скоро до краја успела да реализује, а разрушена је уз помоћ бивше министарке Иване Дулић-Марковић која је била и директорка бившег Савезног завода за биљне и генетичке ресурсе СРЈ и других лобиста, који се ових дана на медијима у Србији појављују као спасиоци, вршећи утицај на јавно мнење да се прихвати увоз млека из ЕУ, због афере са афлатоксинима. Ту није ником за веровати.

Најбољи начин за заштиту је спровођење постојећег закона и активно и доследно спровођење инспекцијских послова, а за то нам треба стабилна држава и некорумпирани како политичари тако и инспектори. Уз то би требало вратити надлежности инспекцијама, оформити озбиљне лабораторије и вршити много више анализа хране, неко што се то данас ради. А то ће бити тешко оствариво без нових избора, јер постојећи режим у Београду, само на речима, али не и на делу, спроводи другачију политку од претходног.

Да ли постоје политичари који су се ангажовали на либерализацији наших закона по питању ГМО?

Тренутна дешавања не иду у корист спровођењу закона o ГМО, јер на највишем нивоу власти, нарочито међу ГМО лобистима у министарству трговине код Расима Љајића, помиње се како је добро да приступимо Светској трговинској организацији, али се као услов за пријем наводи да je неопходно да се отвори тржиште, a при том највећу сметњу представља актуелни Закон о ГМО. На томе инсистирају нарочито представници Америчке администрације и врше разне притиске да се тај закон што пре измени, у шта сам се лично уверио на округлом столу о ГМО у организацији Привредне коморе Београда. То им не смемо дозволити!

Наравно, ни један политичар неће отворено рећи да је за ГМО, али чим чујете да треба бити селективан, ићи од случаја до случаја, да је примена ГМ у медицини, индустрији и другим областима врло значајна, знајте да је тај у основи лобиста. Има их у свим партијама владајуће коалиције, а у опозицији највише их је у Демократској странци. То што сад и једни и други причају да су против ГМО је само политички маркетинг.

Суштински, једине конкретне резултате за заштиту Србије од ГМ пошасти дали су СРС кад се усвајао постојећи Закон, ДСС који преко Одбора за заштиту животне средине Скупштине Републике Србије врши утицај да Србија буде земља без ГМО и покрет Двери, на чију иницијативу је усвојен текст декларације проф.др Миладина Шеварлића у Скупштини општине Чачак, па је ова општина прва у Србији која се прогласила за нетолерантну на ГМО. Уследили су и Кула, а ових дана најављено је усвајање декларације и у Краљеву и у још неколицини градова у Србији.

Кампања Двери "За Србију без ГМО” траје већ неколико месеци и видљиви су резултати како кроз декларацију, тако и кроз бројне трибине и едукацију, пре свега пољопривредника, о томе шта је ГМ храна и семе и које опасности носи. Допринели смо протестима, заједно са удружењем ”Стоп ГМО”, да Европска банка за обнову и развој не одобри предсетвени кредит за компанију ”Монсанто”, која је главни произвођач ГМ семена у свету.

На које начине Монсанто контролише тржиште сјемена?

Ова најмоћнија мултинационална компанија настала је на робовласничком поседу у Мисисипију извршивши примарну акумулацију капитала на животима хиљаде и хиљаде црнаца – робова, а свој успон доживљава када почиње да производи бојне отрове, пре свега хербициде, за Америчку војску. Познато је да је Монсатно производио по злу чувени Agent Orange, који је коришћен у Вијетнаму како би се уништила пољопривреда Вијетнама и како би опадало лишће у густим шумама Вијетнама, где су се скривали герилци. Према званичним подацима пола милиона људи је умрло од последица ове хемикалије, а у Вијетнаму се и дан данас рађају деца са бројним и ужасним аномалијама!

Такава компанија је, можете мислити, сада водећи произвођач ГМ семена у свету, а најпознатији хербицид који производи је чувени ”Тотал”. Контрола семена се заснива на једноставној чињеници да је Монсанто приватна компанија и да је њихово семе, њихово власништво, тј. патент. То значи да пољопривредник који набавља семе од Монсанта, поред тога што плаћа за куповину семена, не сме да га чува за наредну сетву, а као што је случај у Бразилу са 5 милиона фармера, Монсанто је тражио додатно учешће у профиту пољопривредника кад је жетва добра. Дакле, по први пут у историји легализује се да је опште добро – семе, нечије власништво, као и сва права која произилазе из коришћења тог семена, што је специфични тоталитаризам.

Монсанто је правно толико агресиван да се дешавало да фармер на чије је поље ветар донео Монсантово семе, а није га узгајао, морао да уништи сво своје семе које је складиштио деценијама, јер није могао да докаже да га није украо! Не само што му је загађено земљиште ГМ усевом, него су га потпуно упропастили! То иде до таквих небивалих граница!

Такође, Монсанто и друге компаније преко ГМ лобиста, који су најчешће политичари и научни радници као и банке, убацују предсетвене кредите којима се у неравноправан положај стављају произвођачи семена и пољопривредници који производе и користе конвенционално семе. Тај механизам се огледа у томе што Монсанто преузима на себе ризик жетве, па ако је неродна година, пољопривреднику се ”опрашта” дуг за кредит за набавку семена, радних машина и хемије. Тиме се практично, дугорочно дозвољава монопол Монсанта у односу на домаће институте. Протоком времена, институти у таквом неравноправном положају толико ослабе да их онда неко купује за јефтине паре, а тај неко су фирме из Монсантове структуре или њихови заступници. Тиме не само што од тада институти такође продају Монсантово семе, већ Монсанто стиче лиценце за коришћење семена који су институти стварали деценијама и који су доносили и даље доносе значајан приход за државу, нарочито што се тиче извоза.

После тих првих неколико година ”шаргарепе на штапу”, Монсанто формира цене семена и учествује у профиту по својој вољи. Због таквог наглог скока цена ГМ памука у Индији, не престају самоубиства сиротих фармера који не могу да исплате своје дугове, па им се земља одузима! Тако Монсанто укрупњава поседе и постаје неприкосновени господар земље, семена, производа и људских живота! То би био дефинитивни крах независне агроекономије земље и дефинитиван крај биолошке сигурности намирница и здравља нације!

Заштита је могућа уколико држава престане да попушта ГМ лобистима и да од њих узима донације као и у опоравку институција које би ефикасно спречиле увоз и дистрибуцију ГМ хране и семена, вршиле контролу намирница које се користе у индустријској производњи у земљи, које би ефикасно лоцирале и уништавале поседе под нелегалним ГМ усевима, а несавесне прозивођаче и увознике предавала познанију права. Заштитом се може сматрати и домаћински однос према домаћим институтима, који требају да имају пуну подршку државе за истраживање, развој и пласман домаћег аутохтоног и хибридног семена, уз погодности и стимулацију пољопривредника да се опредељују за домаће семе. То би у блискијој будућности могло да се постигне само победом патриотског блока на наредним изборима, где стожери коалиције не би били ни СНС ни ДС.

Које фирме заступају Монсанто код нас?

У Србији Монсанто заступа фирма тајкуна Миодрага Костића из МК Групе. Наравно, они званично тврде да не увозе и не дистрибуирају ГМ семе и храну у Србији, већ конвенционално Монсантово семе, али ко ће то да провери? Корумпирана држава и растурене институције?

Чак је јавно изјавио и потврдио делегацији Двери, кад смо јесенас организовали протест испред седишта његовог предузећа, да се залаже за органску производњу и да није за ГМО. Ми у Дверима не верујемо Миодрагу Костићу држећи се оне народне: ”Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају”. Дакле, ко год сарађује са Монсантом за нас је потенцијални упропаститељ Србије!

Наравно, они делују регионално, тако да су у истом Монсантовом ланцу са Костићем у Хрватској Тодорићев ”Агрокор” и Тадешијева ”Атлантик група”. Они преко својих ћерка-фирми врло значајно утичу на агроиндустрију, јер су велепоседници, али и на производњу и дистрибуцију финалних производа преко својих фабрика и трговинских ланаца. Наравно, под брижним патронатом ”усрећитељске” Европске уније!

На већини полеђина паковања у саставу намирница се наводи сојин лецитин. За соју неко тврди да није здрава, а чешће се говори да је најчешће модификована биљка. Да ли је соји лецитин штетан, или можемо бити мирни?

Не бих се сложио да соја сама по себи није здрава, а и њена примена у исхрани стоке и људи је врло значајна. Дозирање у исхрани је већ нешто друго. Србија извози немодификовану соју и то је једна од култура где имамо тржишну предност коју бисмо трајно изгубили ако дозволимо узгајање биљака из ГМ семена у Србији. Међутим, ГМ соја је већ опасност! Само у Бразилу 44% свих засејаних површина је под ГМ сојом! То су огромне количине које се између осталог користе за исхрану стоке, али и у индустрији, нарочито га користе велике корпорације у виду сојиног лецитина, као додатка у индустријској производњи намирница. Да ли се лецитин справља од ГМ или обичне соје то би требало да знају произвођачи који користе сојин лецитин.

Довољно је знати да је великим корпорацијама једино мерило профит и ако је лецитин произведен од ГМ соје јефтинији, од оног који није, сигурно га користе и то тако што један исти производ саджи сојин лецитин од ГМ соје за једно тржиште, а за друго не садржи, јер је против прописа који важе у тој држави. С обзиром на стање у земљама у региону и у Србији усуђујем се да тврдим да већ годинама једемо и сојин лецитин добијен из ГМ соје.



0 КОМЕНТАРА

  1. Свака прича о ГМО, заштити природних реурса у РС и Србији од стране савјесних људи који мисле о економском и еколошком аспекту рада и развоја ове двије српске државе је намјерна.

    Није случајно стално указивање на развој пољопривреде базиран искључиво на органској храни, није случајно вапај за заштиту извора питке воде и здравог обрадивог земљишта, није случајно вапај за заштиту и правилно коришћење преосталих природних ресурса и њихово коришћење од народа у корист наших покољења.

  2. „Ова најмоћнија мултинационална компанија настала је на робовласничком поседу у Мисисипију извршивши примарну акумулацију капитала на животима хиљаде и хиљаде црнаца – робова…“

    Монсанто је основан 1901, а робовласништво укинуто скоро 40 година раније.

Оставите одговор