Јован Братић: Епске јунаке сам смјестио у стрип

У хобију овог Херцеговца спојени су ентузијазам, љубав ка националној историји и стрипу који код нас опстаје само захваљујући поменутој љубави.

Невесињац Јован Братић је у цртању стрипова од 11. године, неповратно заражен вирусом девете умјетности и љубави која се родила на први поглед према стрипу. Уз свој редовни посао до сада је објавио три наслова: „Невесињска пушка“, „Битка на Вучјем Долу“ и „Вожд Карађорђе“. Аутор је и сценарија и цртежа за поменуте стрипове и сваки од њих има између осамдесет и деведесет цртаних стриповских табли.

Како је све почело?

Први стрип ,који сам прочитао у другом разреду основне школе, био је „СЈЕНА!“, хрватског аутора Јулеса Радиловића из циклуса „Кроз минула стољећа“. На мене као читаоца одмах је оставио веома снажан и упечатљив утисак. Након њега на ред су дошла позната издања италијанске издавачке куће „Бонели“ (Загор, Текс, Марк, Блек, Мистер Но, Кен паркер и др.) која су излазила у склопу „Златне серије“ и „Лунов магнус стрипа“ и која су у великој мјери утицала на моје будуће стрип опредјаљење.

Стрипови у то вријеме су имали снажан едукативан значај за млађу популацију у фази одрастања и формирања личности, јер је у њиховом садржају била јасно и упечатљиво изражена граница између добра и зла. Носећи у себи одређену енергију и афинитете према ликовном стваралаштву, упоредо са читањем стрипова, сасвим је нормално да сам се опробао и у сопственим креацијама. У почетку сам правио мале стрип свешчице А6 формата на неких 15-20 страница и радио сам цртеж хемијском оловком. Био сам у трећем разреду основне школе и сам бих састављао неке причице, већином са темама дивљег запада.

Цртеж, наравно није имао неки високи квалитет, али мора се признати да сам за тај узраст имао великог смисла за креативност. Онда бих те малене стрипиће показивао друговима у разреду што је њих напросто одушевљавало. Када је то видјела наставница која је била уредник локалног школског листа, одмах ми је понудила да за тај лист двапут годишње радим по једну таблу стрипа. Ја сам то са одушевљењем прихватио и одмах креирао лик вестерн-јунака кога сам цртао до краја основне школе. Ова чињеница је значајна по томе што ме је натјерала на неку врсту континуитета у раду и задржала фокусираног на стрипове.

Откуд интересовање за историју и пребацивање историјских личности на стрип каишеве?

Када је ријеч о стриповима историјског жанра, они су настали као плод моје дугогодишње љубави према овој врсти умјетности, као и према српској историји уопште, која ме никада није остављала равнодушним. Вођен ентузијазмом, задивљен дјелима наших славних предака, дошао сам на идеју да кроз свој хоби цртања стрипова покушам бар мало допринијети популаризацији битних историјских догађаја, уносећи у стрип причу истинске ликове и јунаке насупрот маргиналним јунацима који нам се деценијама у лику суперхероја нуде са Запада.

Наша историја и наша прошлост су препуне догађаја и ликова о којима се могу написати и нацртати веома интересантна остварења. Шта би тек радили Американци да се могу похвалити богатом историјом попут наше? Дјелимично ме мотивише запрепашћујуће незнање, општа неупућеност и незаинтересованост млађих људи према елементарним историјским сегментима и чињеницама. У данашњој ери интернета то је недопустиво, и то ме боли када видим колико слабо цијенимо себе и своје претке.

Колико их је тешко дистрибуисати и има ли заинтересованих који би издавали, куповали и подржали стрип умјетност?

Издавање прва два стрипа помогли су ми два-три човјека поријеклом из Херцеговине који живе у Војводини, Милко Братић, Милан Бјелогрлић и Жељко Гутић. Пошто су били упознати са мојим радом и одабраном темом која их је одушевила орадили су ми комплетну припрему за штампу и помогли у издавању „Невесињске пушке“ и „Битке на Вучјем Долу“ од по 500 примјерака. Ови стрипови су штампани у Бачкој Паланци. Стрип „Вожд Карађоре“ објављен је 2010.г. у издању „Просвјете“ из Билеће, а штампан је у Краљеву у 1000 примјерака. Његови спонзори су били пријатељи и другари који цијене мој рад. Овај стрип се могао набавити у киосцима широм Републике Српске. Почетком деведесетих и током ратних збивања популарност стрипа на овим нашим просторима је драстично опала али сматрам да и даље има заинтересованих и истинских љубитеља овог умјетничког израза.

Што се тиче дистрибуције, ту је врло комплексна ситуација и опет углавном зависи од сналажљивости и упорности аутора . Често се зна десити да та гњаважа зна да обесхрабри, јер сте се намучили радећи рударски на свом стрипу, па сте размишљали и разбијали се како га објавити и када све то успјешно завршите запитате се како сада да пласирате тај стрип читаоцима . То је тако јер код нас тренутно нема издавача који би стајали у потпуности иза објављеног наслова и испратили читав пројекат на тржишту. Самим тим са финансијског аспекта ваш труд и рад на овим нашим просторима не може бити награђен ни приближно и нажалост можете га радити само као хоби. Ко успије да направи неки посао и уговор са странцима то је већ друга ствар. Слично као и у спорту, зар не?

„Невесињска пушка „ и „Вучји До“ су у сјени неких других историјских догађаја, којем запостављеном бисте још одали почаст и шта припремате на пољу стрипа?

Имамо много тема које су неоправдано запостављене дуги низ година, о којима се у вријеме комунистичког режима није смјело писнути а биле су од виталног значаја за наш народ . Док су се снимали скупи партизански филмови и писале књиге о невјероватним херојима НОБ-а требало је избрисати нашу националну свијест и обесмислите све што се стварало и градило у бурним вијековима, што им је нажалост у великој мјери пошло за руком.

Теме које ме инспиришу су везане за средњи вијек и доба Немањића, затим ропство под Турцима, драматична дешавања у Првом и Другом свјетском рату. Тренутно припремам стрип илустрације неких епских народних пјесама.

Условљава ли избор историјске теме неке особености у изради стрипа?

Избор историјске теме условљава добро познавање тадашњих прилика и историјских чињеница да се не би направила нека груба грешка у нарацији. Морате пазити на архитектуру, костимографију и оружје које је било заступљено у времену у које смјештате радњу.

Значи, треба вам проучавање теме и квалитетна припрема као и за сваки други посао а све остало зависи од ваших вриједности као аутора и од тога колико сте маштовити.

Како приближити јунаке наше историје љубитељима стрипа и младима уопште у смислу да буду атрактивни као и други „страни“ стрип јунаци?

Приближићемо их у првом реду добрим сценаријом, питком причом која има осмишљену драматургију и која ће код читаоца изазвати дубоку емоцију. Ако је све то испраћено добрим и квалитетним цртежом успјех је загарантован. Након тога мало рекламе и медијске промоције било би од велике и вишеструке користи.

Да ли стрип изумире и колико ви знате људи који воле да читају?

Нажалост ту су резултати поражавајући. За неповјеровати је колико данас младих људи веома мало или нимало читају и то се не устручавају да признају. Ја сам управо, као мали,кроз стрипове научио и заволио да читам. То ми је изградило читалачку свијест и створило неке трајне навике.

Што се тиче изумирања стрипа мислим да нема говора о томе. Јесте да је на веома ниским гранама тренутно овје код нас али мислим да ће опстати захваљујући истинским љубитељима ове умјетности, а када је ријеч о иностранству тамо стрип има веома бројну и широку читалачку публику као и изграђену дугогодишњу традицију.

Има ли стрип будућност на интернету?

Интернет је веома значајан у повезивању људи који се баве сличним стварима. Много је лакше контактирати и упознавати се са радовима аутора из цијелог свијета и пратити кретања и новотарије у овој бранши.

Данас има много квалитених специјализованих стрип сајтова који пружају све оно што може да интересује љубитеље стрипова. Са тог аспекта је интернет сјајна ствар, али само читање стрипова на интернету је напорно и нема своју чар и самим тим ни будућност без физичког додира руке и папира.