Jосиповић: Због криве политике пола Хрвата отишло из БиХ

Хрватски предсједник Иво Јосиповић изјавио је да је “крива политика” један од разлога због који је скоро пола Хрвата отишло из БиХ. "Упозоравао сам у парламенту БиХ да је политика која се водила према Хрватима у БиХ била крива. Скоро пола Хрвата је отишло из БиХ, то је један од резултата и те политике", рекао […]

недеља, мај 8, 2011 / 11:25

Хрватски предсједник Иво Јосиповић изјавио је да је “крива политика” један од разлога због који је скоро пола Хрвата отишло из БиХ.

"Упозоравао сам у парламенту БиХ да је политика која се водила према Хрватима у БиХ била крива. Скоро пола Хрвата је отишло из БиХ, то је један од резултата и те политике", рекао је Јосиповић.

Говорећи о ситуацији у БиХ, Јосиповић каже да је ситуација таква да у БиХ нису сви задовољни, што је озбиљан проблем који морају ријешити они који живе у БиХ.

"Ми сусједи смо ту да ако има потребе сарађујемо и да помогнемо. Неопходно је остварити услове да сва три народа БиХ осјете као своју домовину, али претпоставка јест да имају једнаке могућности учествовања у политичком животу и као грађани и као народ", рекао је Јосиповић за хрватске медије.

Упитан како ће се на Хрватску одразити пресуда некадашњим званичницима Херцег-Босне, коју би расправно вијеће Хашког трибунала требало да изрекне за пола године, Јосиповић је рекао да се Хрватска неће веселити уколико пресуда буде осуђујућа и уколико буде потврђен удружени злочиначки подухват.

Јосиповић сматра да је Хрватска испунила све критеријуме за улазак у ЕУ и да ће почетком 2013. године бити пунопрвана чланица Уније.

"Посао реформи неће бити готов завршетком преговора и уласком у ЕУ. Нас чекају врло озбиљни процеси реструктурирања привреде и и друштва, али ја сам оптимиста. Ово је година у којој смо недовољно направили, могли смо више. Али, није изгубљена, неки темељи су ипак положени. Требају нам брже и свеобухватније реформе", оцијенио је Јосиповић.

Према његовом мишљењу, Хрватској су потребне реформе државног апарата, локалне самоуправе, правосуђа и велика реформа државне управе.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *