Још једно писмо предсједнику: Кад већ тражите битанге, да помогнем

Поштовани господине предсједниче, Обраћам Вам се овом приликом поводом Ваше изјаве од 17. марта ове године, а која гласи: “Тачно је да и у нашим редовима има пуно битанги који су злоупотријебили странку и повјерење и запослили све чланове своје породице, ближе и даље родбине, и ја сам до краја отворио очи како бих их […]

среда, март 26, 2014 / 10:15

Поштовани господине предсједниче,

Обраћам Вам се овом приликом поводом Ваше изјаве од 17. марта ове године, а која гласи: “Тачно је да и у нашим редовима има пуно битанги који су злоупотријебили странку и повјерење и запослили све чланове своје породице, ближе и даље родбине, и ја сам до краја отворио очи како бих их открио и казнио за такво понашање“, те имам потребу да Вам укажем на још једну битангу из Ваше странке, Родољуба Топића који је предсједник Извршног одбора СНСД у Козарској Дубици.

Наиме, наведени Родољуб Топић је и руководилац РЈ Електродистрибуција у Козарској Дубици гдје проводи самовољу и ради искључиво за лични интерес, те запошљава кога он хоће и премјешта раднике гдје он хоће. За њега ништа није свето, чак ни породица чији је члан уградио живот у нашу Републику Српску.

Моје име је Милка Станић, супруга сам погинулог борца Душана Станића који је изгубио живот у Градачцу 21. октобра 1994. године, у РЈ Електродистрибуција радим већ 13 година и за то вријеме сам обављала свој посао како сам најбоље знала и умјела, савјесно и одговорно. Као добар радник сам имала прилику и да напредујем у послу. Од 09. октобра 2009. сам распоређена на радно мјесто секретарице на којем сам извршавала своје радне обавезе све до 06. марта 2014. када су ме на мом радном столу, једно јутро, дочекали нови уговори о раду, односно „Одлука о отказу Уговора о раду са понудом закључивања уговора под измјењеним условима“ и „Уговор о раду“ (број протокола 985/14 од 04. марта 2014.) гдје сам из Козарске Дубице у којој сам стално настањена премјештена на рад у Костајницу без икаквог образложења. Потписала сам понуђени Уговор о раду јер у случају да сам одбила то урадити, моментално бих добила отказ. Тражила сам објашњење прво од руководиоца јер се није удостојио ни лично да ми уручи уговоре, али се он није осјећао дужним да ми да објашњење. Такође, објашњење нисам добила нити са било које адресе на коју сам се обратила.

Поштовани предсједниче, Ви сте ми посљедња нада, јер помоћи и одговора на моја питања нема. Супруга сам борца Републике Српске који је дао живот за ову државу и за бољи живот свих нас. Уз то сам самохрана мајка троје дјеце којима сам цијели свој живот посветила и које сам извела на прави пут, направила од њих људе, радећи поштено и не тражећи ништа осим права на поштен рад. Жалосно је што ја, као супруга погинулог борца ВРС, и самохрана мајка три кћерке, трпим мобинг од стране руководећег Родољуба Топића већ више од годину дана. Бићу слободна да изнесем своје мишљење, а то је да сам макнута са радног мјеста из Козарске Дубице само да би се ослободило радно мјесто за довођење новог радника којег ће лично препоручити Родољуб Топић. Овог пута нећу ни спомињати Топићев иметак прије, а послије Електрокрајине, ни то како је он стечен… тиме ће се позабавити, надам се некад, надлежни органи.

У рату сам изгубила све што сам имала, прије свега мужа с којим сам стекла троје дивне дјеце, кућу и огњиште у Санском Мосту. Ратни вихор је моју дјецу и мене довео у Козарску Дубицу, са само неколико торби са најпотребнијим стварима. Након двадесетак година стекла сам све изнова поштеним радом. Само ја знам кроз какав сам овоземаљски пакао прошла.

Предсједниче, није у реду да се шиканирају породице оних који су живот дали за Републику Српску. Није у реду ни да се њих нико и не сјети до избора. Није у реду, а то ми највише смета, да се породице погинулих бораца и инвалида отаџбинског рата третирају као социјална категорија, а требали би се третирати као повлашћена категорија друштва, јер баш они су дали своје животе и дијелове тијела да би сад ми били овдје гдје јесмо.

Такође, увријеђена сам и чињеницом да су скоро сви медији, част изузецима, били затворени за моју исповијест и судбину не желећи да прикажу стварност данашњег живота у Републици Српској и осионост оних који припадају Вашој странци. Какво то друштво правимо и шта од њега очекујемо господине предсједниче?
С тога поштовани предсједниче, обраћам се Вама у нади да ћете урадити оно што сте обећали, да ћете се обрачунати са битангама у Вашој странци. Ево, ја сам Вам олакшала посао и указала на једну директно, не морате да је тражите и провјеравате, доказано је. Надам се господине предсједниче да ћете Ви исправити неправду нанесену мени и мојој породици јер ја више не видим никог другог ко би то могао урадити.

У нади да ћете позитивно ријешити мој случај,

Срдачно Вас поздравља:
МИЛКА СТАНИЋ
Моравска бб
79240 Козарска Дубица



0 КОМЕНТАРА

  1. Било би фино, када би неко од новинара обрадио ову причу, коректно са „истраживачке“ стране… Да неко истражи и објави биографију ове госпође, а посебно биографију овог Родољуба Топића…
    Ако је Милка Станић у прави, а ја сам готово убијеђен да јесте, онда предсједник СНСД-а треба да утиче па да се казне одговорни: Родољуб Топић, главни човјек за правне послове Електрокрајине, директор Електрокрајине… јер без њиховог знања и сагласности ова рјешења нису написана…. Законом би требало заштитити мајке које су родиле троје и више дјеце, а не да их разноразни бандити „прераспоређују“…
    Сада Родољуба треба прераспоредити у Костајницу…

    А за Милку Станић, подршка и свака част…

  2. delivoje
    Reci to ako smiješ negdje u javnosti u istočnom sarajevu! Gore ćeš se provesti ako kažeš da voliš dokurca u istočnom sarajevu nego i hitlera i aliju i klintona zajedno! Tu je narod toliko izvaran od strane dokurca i njegovih lupeža poput klošarca, ćosića, siniše dodika, da kad nekog spomeneš od tih bitangi, može da ti leti glava sa ramena…

Оставите одговор на vojo85 Одустани од одговора