ЈЕЗГРО (THE CORE)

Научна фантастика, у тобожњим оквирима америчке изводљивости. Нешто као Армагедон, којем комета не долази из свемира, већ из утробе планете. И то Земље. Доста је лошијих специјалних ефеката и продукције, а посебно јефтиније глумачке поставе. У питању је убрзана теорија еволуције, на путу за пакао. Смјештена у возило Вергилије. Направљено од анобтанијума, материје која омогућава […]

субота, мај 21, 2011 / 07:32

Научна фантастика, у тобожњим оквирима америчке изводљивости. Нешто као Армагедон, којем комета не долази из свемира, већ из утробе планете. И то Земље.

Доста је лошијих специјалних ефеката и продукције, а посебно јефтиније глумачке поставе. У питању је убрзана теорија еволуције, на путу за пакао. Смјештена у возило Вергилије. Направљено од анобтанијума, материје која омогућава да лава не истопи посаду.

Носи нуклеарне бојеве главе, које би требале опет стабилизовати Земљино језгро. Уздрмао га је експеримент "Судбина". Хладноратовски пројекат Владе САД, која се бојала да то прије њих не успије неко други. У питању је уређај, који изазива земљотресе на непријатељској територији.

Као што Вергилију име каже, треба екипу спровести до Деветог Круга Пакла. При том је возило конципирано као тракавица. Олити пантљичара. Па на сцену ступа еволуција.

Сценарио је укомпонован тако, да на свакој заплетној кривини Вергилије одбацује једну секцију. Некад уз плутонијум, али углавном и са чланом посаде у њој. Који се подвргава патетичном саможртвовању, како би спасио људску врсту. Том логиком, све обећава немогуће. Научнофантастични филм капиталреалистичке провенијенције, у којем ће неко заиста намртво изгинути? Ех. То се онда, наравно, сасвим упропасти.

Од тог трена филм престаје бити занимљив, и намеће нам се друштвенополитичка аналогија са редосљедом умирања. А он је: Капетан Вергилија (војно лице) -> Француз (научник-оружар) -> црнац (научник-котлокрпа) -> Словен (научник-пушач) -> и онда опет ћорак.

На врху ланца исхране у САД, налазе се бијели универзитетски професор без чланства у ЦИА или ФБИ; односно бијели женски пилот из НАСА-е. Репродуктивно способан пар, као нацрт за Нојеву арку посткатаклизмичке америчке администрације. Мало морген.

На крају, ако је та отужна боза икоме битна; све остаје код куће. САД закувају, па и покусају. Младе проналазе близу обале Хаваја. Захваљујући лику, којег тумачи глумац прослављен улогом шмокљана у Бруцошима у фрци. И непревазиђен са те стране.

Преовлађујућа матрица је опет: Зло производе скроз недоказна, и непоправљиво негативна војна лица. Док опстанак људске врсте зависи од скрајнутих и емотивних папака, који раније нијесу имали шансу.

Дошли питоми, и истјерали дивље.

 

(Редитељ: Џон Ејмиел; Улоге: Кристофер Шајер, Реј Галети, Ејлин Педе)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *