Јестива чорба од ИМО пилади

Када су ме питали хоћу ли се придружити студентским протестима за изградњу четвртог павиљона, одлучно сам рекла не! Послије сам исте посматрала с прозора, и да не знам, оно што знам, помислила бих да су се академци напокон освијестили и кренули у борбу за бољи (студентски) стандард. Пише Ана Петровић Овако, рекла бих да је […]

четвртак, јун 20, 2013 / 16:25

Када су ме питали хоћу ли се придружити студентским протестима за изградњу четвртог павиљона, одлучно сам рекла не!

Послије сам исте посматрала с прозора, и да не знам, оно што знам, помислила бих да су се академци напокон освијестили и кренули у борбу за бољи (студентски) стандард.

Пише Ана Петровић


Овако, рекла бих да је врела чорба још и била јестива с обзиром на то да су пилад, пардон пилићи, били идеолошки модификовани (ИМО).

Менаџемент студентских организација

На челу оног што су многи назвали студентском револуцијом, појавио се вишегодишњи предсједник скупштине станара Студентског центра „Никола Тесла“ Игор Мацановић. Акцију је назвао „Гужва нам је!“, а како и сам у дому борави већ пуних осам година, да се наслутити, не само да је добар познавалац прилика у овој установи, већ и да је због бројних попут њега – осталима гужва.

Иначе, амбициозни, али голобради младић 2006. године у руке је узео двије књижице- партијску Савеза независних социјалдемократа – Милорад Додик и студентску Универзитета у Бањој Луци.

Након три године, када је увидио да прва не доноси практичну добит, а да се друга не попуњава сама, напустио је Шумарски и уписао Пољопривредни факултет. Од тада се готово сваке године кандидовао за мјесто у скупштини станара СЦ „Никола Тесла“, Студентски парламент, Савез студената Пољопривредног факултета, Унију студената…

Око себе је окупио неколицину вишегодишњих комшија у дому који, попут њега, факултет нису уписали ради дипломе, већ како би статус студента, кроз чланство у неким од ових тијела, искористили за лично напредовање. На почетку незаинтересовани да учествују у раду ових тијела, јер су сматрали да би им то само одузимало вријеме, студенти су полако почели да увиђају могућност (личне) добробити у оном што Мацановић ради.

Да имају политичке амбиције и да знају како до гласова, показали су лобирањем у малом – подјелом у таборе, међусобним олајавањем, куповином гласова. Тако су пред изборе „обијали“ врата обећавајући станарима сигуран смјештај догодине, бежични интернет и многе друге ствари без жице – али преко везе. Као најозбиљнији „опозициони“ кандидат, Мацановићу је прошле године на црту стао студент Архитектонско-грађевинског факултета Младен Амовић. Скупио је око себе приличан број истомишљеника, лобирао, куцао на врата…

Када је дошао моменат да се преброје гласови, Амовић се вајкао да ће до крађе гласова доћи јер су у комисији све сами Мацановићеви људи, као и на бројне друге нерегуларности. Изборе је, погађате, изгубио. Стишао се тек када се и сам дочепао функције предсједника Студентског парламента, коју и сада поносно носи, па се Мацановићевој екипи придружио на протестима.

У акцију „Гужва нам је!“, првотитно замишљену као борбу за изградњу четвртог павиљона, у организацији Скупштине станара СЦ „Никола Тесла“, укљичили су се и чланови Уније студената РС, чиме су се апетити повећали, а протести добили призвук политичких.

Свесрдну подршку Мацановићу дали су комшије из дома и чланови Скупштине Милан Утјешиновић и Александар Војиновић. Други је неколико дана послије протеста за лојалност награђен функцијом предсједника Студентске организације Бања Лука (СОБЛ). Подршка је стигла и из реда реда Уније студената РС. Тако се прикључио вечити студент и станар дома, члан Уније студената РС Синиша Килибарда, који са Мацановићем руководи Скупштином станара СЦ „Никола Тесла“, те предсједник УО Уније Радомир Јеркић и председник Уније студената РС Никола Дроњак, који са Мацановићем годинама тијесно сарађују.

Пјетао (к’о)пилад

Након извођења перформанса сахране студентске повеље и отварања непостојећег павиљона, огласио се и стари пјетао Рајко Васић. Не знајући ваљда ни сам у том тренутку да румени момци посједују још црвеније књижице, за идеолошки модификоване пилиће рекао је да су (к’о)пилад.

Прозрео је тако стари пјетао у очима (ко)пилади политичке амбиције и жеље за функцијом какве је некад и сам имао. Искористио је ту прилику да конструише пар политичких завјера, али је несумњиво студенским протестима дао на значају, што га је, барем декларативно, коштало функције.

Груб(ор) идеал!

Ако то нису били до тада, послије реаговања Васића, протести за павиљон су дефинитивно добили политички призвук. О томе се очитовао, између осталих, и предсједик Народне скупштине РС Игор Радојичић. Оцијенио је тако он да су “студентски захтјеви за изградњу смјештајних капацитета оправдани, али тамо гдје се улази у политику, студентски протести престају бити студентски”.

Ова изјава постаје интересантнија узмемо ли у обзир да се у Радојичићевом кабинету налази и један бивши амбициозни студент медицине са вишегодишњим искуством у разним студентским и омладинским организација. Познат сценарио? Реприза?
Ако не вама, Николи Дроњку не само да је познато, већ је, врло вјероватно и идеал. Старији колега Милан Грубор студирао је тако годинама медицину, био предсједник Студентског парламента и Омладинског савјета РС, да би ухљебљење, умјесто у љекарској ординацији, пронашао у кабинету председника НСРС, као његов савјетник.

Издајници из Источног Сарајева

Када је чорба прокувала и замирисала до источног дијела Српске, огласио се и потпредсједник Уније студената РС, Томислав Глигоревић. Рекао је тако он “да студенти треба да се боре за побољшање свог стандарда, али не на начин како то ради његов шеф Никола Дроњак, “изигравајући револуционара и постављајући политичке захтјеве”.

Пожалио се и да је “студентски стандард много тежи у Источном Сарајеву, али да они због тога не протествују?? Није заборавио ни да спомене да је истовремено члан Управног одбора Универзитета у Источном Сарајеву, те да је неиспијена кафа Дроњка са Додиком „крајње некоректан и нимало људски потез“.

Питао је Дроњка (посредством медија?) смета ли му министар из Источног Сарајева, оптуживши га дијели РС на источни и западни дио.

Вруће студентско-политичко љето

Ко је прикупио више студентско-политичких поена, сазнаћемо кроз мање од мјесец дана. Како се пилад на функцијама у студенским тијелима, у оквиру оба универзитета, и до сада вртила као у (Козарачком) колу, а Унија студента РС је видно подјељена, биће и више него интересантно видјети ком’ ће дроњци, а ком’ обојци.

Зашто је чорба ипак била јестива

У учмалој атмосфери коју подрива конформистичка већина, ови студентски протести били су прави празник грађанског активизма. Понесени младошћу и(ли) храброшћу студената, на бањолучке улице изашли су пензионери, борци, они који су тражили правду за Вулиће и ријетки интелектуалци.

Ако ништа друго, студенти су им омогућили да под прозором одговорних повичу на сав глас због онога што их мучи. На протесте је требало изаћи. У случају да некима желудац не би издржао комбинацију чорбе са ИМО пилетином и Козарачко коло нашао се ту камион градске “Чистоће” који би посљедице почистио.



0 КОМЕНТАРА

  1. Aна капа доље! Јасно и гласно!
    Мицановићима, Груборима, Дроњцима и сличнима не зна се број. Као што интелектуалци ћуте (осим ријетких, а можда су то и једини) тако и оно студената што су добра и честита дјеца ћути. Ти си то управо промјенила!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *