Jeдна идеја у БиХ и како је Либија оповргла ту идеју

Ових дана налетео сам поново на причу о Либији. Страдање либијског народа полако одлази у заборав, бар што се медија тиче. Пише: Никола Мојовић Но, првом приликом прича није о томе ко је био на правој страни, није ни прича о огромним тешкоћама које су задесили и тек ће задесити ову северноафричку државу. Прича је […]

понедељак, новембар 21, 2011 / 16:43

Ових дана налетео сам поново на причу о Либији. Страдање либијског народа полако одлази у заборав, бар што се медија тиче.

Пише: Никола Мојовић

Но, првом приликом прича није о томе ко је био на правој страни, није ни прича о огромним тешкоћама које су задесили и тек ће задесити ову северноафричку државу. Прича је о Босни и Херцеговини кроз визуру сукоба у Либији и шта нам је сукоб у Либији показао.

У великим борбама по форумима и фејсбук групама, твитеру и сличним средствима комуникације један од аргумената која је употребила про-гадафијевска струја је аргумент о социјалном благостању либијског народа. Уистину, Либијци су имали неке бенефиције које су за цео свет незамисливе, таман и да су половина од онога у шта сам имао прилику да погледам и сазнам.

Према тим подацима гориво у Либији је било свега петнаестак центи, млади брачни парови добијали су стан и већу своту новца одмах по ступању у брак; огроман број Либијаца није хтео да ради или није морао да ради јер су добијали довољно од државе, школовање и здравствено осигурање су били бесплатно. Мислим да кад би нама у БиХ дали пола од тога, одлетели би на седмо небо.

Какве везе има ово са БиХ?

Веза се може назрети онда када погледамо неке од идеја и планова које желе одређене структуре власти и моћи да примене не би ли како овај покушај од државе направили мало више државом – по могућности јединственом.

Та идеја је идеја постизања националног јединства и заборављања национализма кроз јачање економског стања у земљи у нади да ће људи када буду боље живели заборавити све што се издешавало.

Идеја на папиру није лоша и има упориште у међународној пракси кроз уједињење две Немачке, њени заговорници воле такође убацити ту и Белгију и Швајцарску.

У БиХ та идеја је заживела кроз идеју једног политичког лидера да ФБиХ треба да постане Западна Немачка и да прогута Источну Немачку тј. у овом случају РС.

Са Либијским случајем та идеја је пала у воду. У либијском случају доказано је да социјална сигурност не игра значајну улогу у томе како се људи односе према власти. Такође, у Либији постоји још један елемент који подсећа на бх друштво а то је етничка, у њиховом случају племенска подељеност.

Значи да ли то да покушавају да нас поново уједине на несврсисходан и на наопак начин?

Добро, не би то био први експеримент над бх заморцем, навикли смо и огуглали ми на то, навикло је ово друштво на масакре недужних цивила,“Јама“ овде не излази из моде.

И и даље постављам себи питање, имају ли они који желе јединствену БиХ неки извор ингениозних правила и одакле им толика количина нонсенса које сваки дан изјављују и одакле им храброст да предлажу потенцијално опасне а увек накарадне предлоге?

Наравно да је истина да овом друштву треба под хитно рапидно побољшање социјалних услова. Наравно да нам се сервира гомила националистичких проблема да би нам се скренуле мисли са оних животних. Но, да ли ту потребу друштва за побољшањем животног стандарда треба искористити за стварање нове караконџуле?

Јер, зар није било слично и у време СФРЈ –  солидне плате и још бољи социјални програм – и зар се то није показало као лош лепак друштва.

Можете направити рај на земљи (као што не можете, а поготово као што нећете) но у једном тренутку доћи ће до замора материјала, до друштвене или економске кризе а онда ћете имати темпирану бомбу у вашем дворишту.

Треба знати да се нису најбоље интегрисали ни источни Немци са западним Немцима иако већ две деценије живе у благостању.

БиХ нема капацитете да постне “мелтинг пот“ на начин на који она жели. У САД је “мелтинг пот“ настао и као резултат општег прихватање свачијих културних матрица али и поред тога дан данас постоје јаке заједнице настале на основу заједничких корена.

У БиХ имамо друштво које не се састоји из елемента који за разлику од оних који су настанили САД немају жељу да постану нешто друго. Ја, колико год био либералан не желим променити свој идентитет, а ви?

Идеја бољег живота не треба да се везује за идеју “мелтинг пота“ у БиХ, јер она једноставно нема капацитет да то постане. И тако, питам се ја докле ће нам потурати идеје неспроводљиве у пракси, идеје које потенцијално у будућности могу нанети много зла.

Докле ћемо их пуштати?



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *