Јавност на боловању

"Боли мене… мени ни из џепа ни у џеп" – постојећи је мото наше непостојеће јавности… Та способност наше јавности да осјети фантомски бол у органима које истински не посједује, изузетно погодује неким другим органима, како овим стварним, тако и оним охахаерски фантомским… Јер, шта год и како год joj нешто радили, и једни и […]

четвртак, октобар 29, 2009 / 12:44

"Боли мене… мени ни из џепа ни у џеп" – постојећи је мото наше непостојеће јавности…

Та способност наше јавности да осјети фантомски бол у органима које истински не посједује, изузетно погодује неким другим органима, како овим стварним, тако и оним охахаерски фантомским…

Јер, шта год и како год joj нешто радили, и једни и други знају да ће наша јавност на све то одговорити са " боли мене"…

Јер знају да ће на сваки шамар по образу, наша јавност реаговати са "болом" у сасвим другом предјелу.

И јер знају да наша јавност и најбруталније ударце подноси "мирно и достојанствено"…

Зато се наша јавност се већ одавно претворила у нијему прашуму, у којој појединци виде само своја породична стабла.

Слиједом чега су неке фамилије приватизовале и саму јавност.

Но, наша јавност, ипак, повремено зна бити и накнадно "изненађена и увријеђена" нечим што јој се деси, нечим што је већ одавно знала или могла знати, али је се, ето, "није питало"…

Али, чак и кад је упиташ, нашу јавност одмах "заболи" за све што јој није у џеп, а још мање из џепа, чија је болна празнина суштински генератор поменутог "бола".

Зато наша јавност и своје вође тапше по раменима само до првога угла, а онда опрезно извирује шта ће се са њима иза ћошка десити…

И ако им тамо нешто крене наопако, наша јавност ће прва рећи како је она све то знала, али се, ето, ње опет није питало…

А, ако којим случајем поуздано зна да иза угла чека нека опасност, наша јавност ће све пустити низ воду и низ вођу, и закључити како њу "боли" за све изван њених појединачних џепова.

Проблем наше јавности је, дакле, у колективном "болу" за све што се око ње дешава, а све док је не притјерају до "дувара", зна се којег, и зна се гдје…

Проблем је и то што наша јавност све упорније сама себи сервира "мудрост" да ће "и онако бити онако како други хоће".

И тако јавност "небеског народа" и безвизњака, не примјећујући ништа око себе, истрајно зури у европска и овдашња небеса, жељно ишчекујући шта ће јој са њих пасти.

А за сада пада….право са неба, па у ребра…

Но, нашу јуначку јавност "боли" и за то…важно је да није по џепу…

А да право кажем, и мене "заболи" хоће ли овај текст имати ефектан крај…

Зато што претпостављам да неће имати никаквог ефекта на нашу јавност, којој је све извјеснији и крај неких других, много озбиљнијих прича од ове.

Aли да и поред тога, нашу јавност боли уво за све, нарочито оно за које је, мало-мало, па повуку.

Ко нам је крив кад немамо ништа друго за шта би нас повукли…

У Европу, мислим…



Оставите одговор