Jaсеновац: Дани сјећања
Полагањем венаца на спомен обиљежје у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, почела је церемонија обележавања Дана сјећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац. Вијенце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и савјетник предсједника Србије Оливер Антић, предсједник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС […]
.jpg)
Полагањем венаца на спомен обиљежје у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, почела је церемонија обележавања Дана сјећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац.
Вијенце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и савјетник предсједника Србије Оливер Антић, предсједник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић.
У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима вијенце су положиле и делегације преживјелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор…
Обиљежавање Дана сјећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.
Послије полагања вијенаца биће одржан помен жртвама, обраћање званичника, а затим Меморијална академија којом ће се завршити церемонија.
Помену присуствују министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, представници Трећег Република Српска пука Оружаних снага БиХ и локални званичници.
Осим премијера Србије и савјетника предсједника Републике, обиљежавању Дана сјећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик предсједнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Дан сјећања на жртве Јасеновца обиљежава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и „српски Аушвиц”.
За датум обиљежавања узет је 22. април – дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе. Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.
Према процјенама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар „Симон Визентал”, у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
НДХ је у једном надмашила нацисте – била је једина држава која је имала посебне логоре за дјецу – Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости.
Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора „Јасеновац”, формиран је у августа 1941. године.
21.августа љета гсподњег 1941. завршила је једна стравична прича. Прича о комплексу логора смрти Јадовно. Логораши, од којих Срби бејаху 95% су убијани на тако зверски и монструозан начин да су чак и италијански фашисти били згрожени, и на њихово инзистирање бива затворен овај комплекс логора смрти.
Али тако из нужде, креће тих дана августа 1941-е, нова и неупоредиво стравичнија и монструознија прича, Јасеновац. По много чему је ово стратиште, систем концентрационих логора „Јасеновац” јединствен, крвници бејаху стравично ефикасни, за разлику од нациста који су тежили коришћењу за оно време савременијих техника и начина егзекуције, у Јасеновцу се све сводило на „ручни рад“, брутално, зверски би били докрајчени логораши, за које би смакнуће било и крај агоније и патње, бројке страдалих, како и стоји у тексту, стравично огромне.
У ендехазији су дали допринос генези зла, по први пута су успоставили концетрационе логоре где би била прикупљана и системски убијана деца, зато је ова прича посебно језива, ужас пред којим свака мисао стане, и ужас пред којим зажалите што припадате људском роду.
О Јасеновцу је речено и написано много тога. Данас на годишњицу последњег пробоја, ово тужно подсећање, које је прошло без велике медијске помпе, скромно, уз обављени парастос, упаљеним свећама за страдале, и понеким пригодним говором, баш како и треба да буде.
Ту су званичници из Српске, ту су и бројни драги гости, ту је (за разлику од прошлих година, када се нико од највиших дужносника у Србији није удостојио да својим присуством да на значају овом тужном присећању) и премијер Србије, госп.Вучић. Требали су и морали ту бити и други из Србије, и председник и ппв (госп.Николић и госп.Дачић), али добро, ако већ нису свесни значаја свог присуства оваквим годишњицама, боље и да их нема.
Данас неки, и потомци оних који су то зло осмислили и чинили, покушавају фалсивиковати и правити ревизију историје, умањити бројке страдалих Срба и у Јасенвцу и у другим српским стратиштима, уз помоћ проданих душа настоји се Србима наметнути колективна амнезија, и такве науме и намере ваља осујетити, истрајати на истини. Зато су важна оваква тужна подсећања, остаје нам да се сећамо наших пострадалих у том страшном времену, да се сећамо тог зла, и оних који то зло починише, то је и наша обавеза према пострадалим, и према будућим генерацијама.
Khal Drogo,
niti šta dodati, niti oduzeti. Potpisujem.
…ту је био присутан чак и онај који је јасеновачку грађу доставио овој новој НДХ која је пронашла „коначно рјешење“ српског питања.