Јапанац у Источном Сарајеву

Чудни су путеви Господњи, али и људски. Колико смо скренули са правога пута показује ова прича из Источног Сарајева. Пише: Вукашин Беатовић Источносарајевска жега ме прије пар дана натјерала да уђем у хол Аутобуске станице на Добрињи. Све је изгледало прилично пусто. У великој станичној кафани је сједила госпођа која је својим манирима одавала утисак […]

четвртак, јун 21, 2012 / 10:09

Чудни су путеви Господњи, али и људски. Колико смо скренули са правога пута показује ова прича из Источног Сарајева.

Пише: Вукашин Беатовић

Источносарајевска жега ме прије пар дана натјерала да уђем у хол Аутобуске станице на Добрињи. Све је изгледало прилично пусто. У великој станичној кафани је сједила госпођа која је својим манирима одавала утисак праве сарајевске даме. На билетарницама су биле службенице које су усљед напроног дана изгледале поприлично уморно. Радница продавнице мјешовите робе прихвати се зогера и крену да пере плочице испред свог гранапа.

Док сам посматрао амбијент и ишчекивао пријатеља у станицу је ушао Јапанац. Иначе, странци су чести корисници услуга Аутобуске станице у Источном Сарајеву, нарочито у ситуацијама када морају путовати у градове који послије рата нису повезани са станицом у блискоисточном (федералном) Сарајеву.

Јапанац је пришао шалтеру и на течном Енглеском објаснио свој проблем. Пошто у нашој земљи ништа не може проћи глат, настао је неспоразум. Службеница је изгледа разумјела сваку трећу ријеч, па јој је Јапанац цијелу причу поновио значајно спорије и много гласније. Начух да је из центра Сарајева дошао на Добрињу како би резервисао карту за Подгорицу али да је проблем у томе што он жели да путује за два дана јер му тај термин одговара због обавеза које има на Универзитету Црне Горе.

Ал’ не лези враже, иако је службеница потврдно климала главом, издала му је прилично скупу карту по којој је требао кренути за три сата. Када је видио датум и вријеме поласка Јапанац је ипак остао прибран и кренуо да јој објашњава да је погријешила. Након више безуспјешних покушаја да прими к знању шта је урадила, службеница је почела да игнорише сваку ријеч несретног путника.

На овај њен гест Јапанац се видно препао и прешао на други шалтер у нади да ће га друга службеница разумјети. Међутим и она га је веома арогантном мимиком избјегла. Већ уплакани Јапанац није хтио да одустане него је отишао до продавнице мјешовите робе испред које је стајала радница са зогером. Пошто је опет наишао на неразумијевање а у намјери да се врати на шалтер несретник се оклизнуо на мокре плочице и пао као покошен. Чуо сам само туп звук и видио Јапанца како се цијелом дужином и ширином „просуо“ по поду.

Помислио сам да је готово и да ћу добити позив да одем у Амбасаду Јапана на Бистрик да дам изјаву. Згрозио сам се када сам чуо госпођу из станичне кафане, за коју сам првобитно помислио да је права дама, како кроз непримјерено гласан смијех говори: „Ја левата мајко моја драга“.

У секунди сам се нашао код Јапанца. Помогао сам му да устане и питао сам га како се осјећа и да ли му је потребна помоћ. Захвалио ми се, поновио ми је цијелу причу и замолио ме да преведем службеници са билетарнице да је направила грешку. То сам и учинио а она је поништила стару и издала нову карту са термином поласка који одговара нашем јапанском госту.

Док је стављао карту у торбу, Јапанац ми рече: „Тhank yоu sir, God bless yоu!“

Додао је да не може да повјерује да је ово аутобска станица главног града једне европске државе. На ту његову реченицу ја сам остао без текста. Само сам рекао да ми је жао што је доживио непријатност. Поздравили смо се а пошто се вјероватно више никад нећемо видјети пожељесмо један другоме све најбоље у животу.

Док сам стајао и премотавао цијели догађај, госпођа са билетарнице ми добаци: „Ко му је ба крив, што је ба долазио кад не умије језик!“.

Толико о свима нама заједно.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *