Јанис Варуфакис: Грчка је вазал еврогрупе

Пројекат европских интеграција је, заиста, био смртно рањен у протеклих неколико дана  У наредним сатима и данима, сједићу у парламенту у разматрању закона који су дио недавног договора на евро самиту о Грчкој. Такође, радујем се да чујем лично моје другове, Алексиса Ципраса и Еуклида Цакалотоса, који су прошли много тога у протеклих неколико дана. […]

уторак, јул 14, 2015 / 20:13

Пројекат европских интеграција је, заиста, био смртно рањен у протеклих неколико дана

 У наредним сатима и данима, сједићу у парламенту у разматрању закона који су дио недавног договора на евро самиту о Грчкој. Такође, радујем се да чујем лично моје другове, Алексиса Ципраса и Еуклида Цакалотоса, који су прошли много тога у протеклих неколико дана. До тада, задржаваћу за себе пресуду око аката који су сада пред нама. У међувремену, ево неколико првих утисака о изјави послије евро самита.

Нови Версајски уговор прогања Европу – Тај израз сам користио у прољеће 2010. године да опишем први пакет за спасавање Грчке, који је био припремљен у то вријеме. Ако је та алегорија тада била прикладна, сада је, нажалост, потпуно прикладна.

Никада раније Европска унија није донијела одлуку која тако фундаментално подрива пројекат европских интеграција. Европски лидери су начином на који су третирали Алексиса Ципраса и нашу владу, задали одлучујући ударац европском пројекту.

Пројекат европских интеграција је, заиста, био смртно рањен у протеклих неколико дана. И док Пол Кругман с правом каже, шта год да мислите о Сиризи или Грчкој, нису Грци или Сириза били ти који су убили сан о демократској, уједињеној Европи.

Познати економиста Ник Калдор упозорио је још 1971. да стварање монетарне уније прије политичке, може довести не само до урушавања монетарне уније већ и деконструкције европског политичког пројекта. Касније, 1999. је њемачко-британски социолог Ралф Дарендорф такође упозорио да ће економска и монетарна унија прије подијелити него ујединити Европу.

Све ове године сам се надао да нису били у праву. Сада, моћници у Бриселу, Берлину и Франкфурту су се уротили да докажу да су били у праву.

Јучерашња изјава евросамита се чита као документ којим су припремљени услови предаје за Грчку, као изјава која потврђује да је Грчка пристала да постане вазал еврогрупе.

Та изјава нема никаве везе са економијом, нити са било каквом бригом за врсту реформи која ће омогућити подизање Грчке из свог блата. То је чисто и једноставно манифестација политике понижавања. Свако може видјети да листа захтјева евогрупе представља велико одступање и од пристојности, и од разума.

Та изјава је показала комплетно поништење националног суверенитета Грчке.

Много енергије је потрошено у медијима о томе да ли ће услови предаје проћи кроз грчки парламент, а посебно о томе да ли ће посланици попут мене подићи прст и гласати у корист релевантног законодавства. Не мислим да је то најинтересантније питање. Кључно питање је: Да ли грчка економија има икакве шансе да се опорави до оваквим околностима? То је питање које цће ме окупирати током скупштинских засједања које слиједе у наредним сатима и данима. Највецћа брига је да би чак и потпуна предаја са наше стране довела до продубљивања кризе без краја.

Недавни евро самит заиста није ништа мање од кулминације удара. Стране силе су 1967. користиле тенкове за крај грчке демократије. У 2015. је још један пуч у режији страних сила, коришћењем грчких банака умјесто тенкова.

Можда је главна економска разлика у томе што 1967. грчка јавна имовина није мета, док сада захтјевају предају свих преосталих јавних добара, како би се искористили за сервисирање нашег ненаплативог, неодрживог дуга.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *