Извоз млијека у ЕУ: Ко се и зашто радује ниским цијенама?

Извоза млијека још увијек нема, а када ће бити, а и да ли ће га бити, са сигурношћу се још увијек не зна. Пише: Витомир Марковић Прије нешто више од мјесец дана сви телевизијски медији, радио станице, писани медији, као да су експлодирали. Ударна вијест је била да је одобрен извоз млијека у Европску унију. […]

среда, јул 29, 2015 / 12:01

Извоза млијека још увијек нема, а када ће бити, а и да ли ће га бити, са сигурношћу се још увијек не зна.

Пише: Витомир Марковић

Прије нешто више од мјесец дана сви телевизијски медији, радио станице, писани медији, као да су експлодирали. Ударна вијест је била да је одобрен извоз млијека у Европску унију. За два мјесеца креће извоз млијека – тако су извјештавали. Ево, може још мало па почети се са одбројавањем.

У првом моменту сам помислио да бих изгубио опкладу да је било клађења, а које сам помињао у прошлом тексту. Гледајући пољопривредне емисије које су слиједиле наредних дана видим, заиста, извоза млијека ће бити. Сви веома задовољни. И Мирко Шаровић, и Љубомир Калаба, и привредне коморе, и предсједници удружења пољопривредника.

Онда одем на интернет да мало погледам у вези извоза. Унесем у претраживач: извоз млијека у ЕУ из БиХ и одмах се појави низ текстова који датирају од 23. јуна. Неки су доста површни, а неки су детаљнији. Интересантно је да наслови текстова уопште немају везе са оним што пише у тексту. Као на примјер овдје, или на овом мјесту.

Када се изврши анализа текстова долази се до закључка да извоза млијека још увијек нема. Оно што је тачно је то да је Босни и Херцеговини одобрено да буде на листи земаља којима је одобрен извоз млијека у ЕУ. У том правцу треба у року два мјесеца доставити списак производних погона-мљекара из којих ће се извозити млијеко. А онда ће по плану, тамо негдје сљедеће године, опет доћи инспекција из ЕУ да да све поново прегледа, ревидира и коначно дадне дозвола за извоз млијека. Значи, извоза млијека још увијек нема. Како у ЕУ, тако ни у Турску и Русију. Јер, да би се у ове двије земље извозило млијеко оно мора бити транспортовано преко земаља ЕУ, а то опет не може без генералне дозволе.

Штета. Жеље, хтијења, надања су огромни, али не иде. Није ни наведено да ли ће инспекција доћи почетком или крајем сљедеће године. А до тад, народски речено – ко жив, ко мртав. Па, треба рећи и то да млијеко није кромпир па да се добије дозвола извоза. А и за кромпир су три године вршене константне контроле и надзирање.

ИЗВОЗ „ТЕРМИЧКИ ОБРАЂЕНОГ МЛИЈЕКА“

Каже се термички, а не „технички“. Такође није „алфатоксин“ него је афлатоксин. Тај термин „термички“ ме натјерао на размишљање. Откуд сад то? Мислим да је одговор једноставан. То значи – извоз млијека у цистернама. Млијеко се температурно обради, пастеризује, стерилизује, и као такво у ринфузи извози. Најлакши посао и највећа зарада. Поготово код добрих подстицајних срестава министарства пољопривреде. Јесте да та средства не добијају мљекаре, али их добијају фармери па онда мљекаре могу ићи са нижом откупном цијеном млијека. Мислим да ни ЕУ, када једном да дозволу извоза, не би могла нити смјела имати примједбе на овакав извоз млијека. Па, то млијеко по свим својим карактеристикама представља био-производ, органско млијеко. А, такав производ има своје мјесто и има високу цијену у свакој нормалној држави, само не у БиХ. Зато је смислена тврдња Владимира Усорца да, иако долази до пада цијена млијека у ЕУ, то њега не брине ( „Независне новине“ од 16.07.2015.г.).

Прије три године, своја два кратка боравка у Њемачкој сам користио и за обилазак тржних центара и разгледање млијечних производа. Било је ту робних марки млијечних производа са Балкана, из Русије и других источноевропских земаља, али је интересантно да се они сви производе у мљекарама у Њемачкој. Такође се сјећам и цијена. Најјефтиније млијеко је било испод пола евра за литар, док је био-млијеко имало цијену од 3-4 евра. Био сам и у једном специјализованом тржном центру који ради само „на велико“ и само са купцима са којима имају склопљене уговоре. Ту су енормно високе цијене. У таквим тржним центрима обавезно се снабдијевају њемачки ресторани. Као доказ сачувао сам цјеновник меса који дајем у прилогу.

Међутим, код нас представници месопрерађивача кажу да им се не исплати откупљивати домаћи сточни фонд зато што имају у понуди очишћено месо из увоза, у полуткама, гдје је килограм јефтинији од килограма откупне цијене домаће стоке.У чему је „цака“?

У свакој области производње имамо дио производа који су био-производи и оне који то нису и то је све у реду. Тако и месо које се увози у БиХ није био-производ или органски производ па има повољну цијену. То је месо за широке народне масе, гдје се стока која се тови третира хормонима и осталим што не смије бити примјењивано код био-производње. Значи, нешто слично је и са млијеком. За њемачке грађане је ситница да у ресторану плате 2-3 евра само једну чашу од два децилитра био-млијека. А да се млијеко за потребе мљекара увози – увози се. Као млијеко у праху, маслац у блоковима, евапорирано (угушћано) млијеко. Прије дванаестак година причали ми радници Бањалучке мљекаре како услужно пакују тетрапак млијеко за једну фирму-мљекару из западне Херцеговине. Дође тако цистерна млијека из Њемачке које је угушћано и масноће 10% и у њега се „наточи Врбаса“ и удри, пакуј. Читао сам прије неколико година да је тада Хрватска за своје потребе могла произвести само 50% млијека. Шта је онда са осталим млијеком за њихове потребе и откуд да имају и за извоз млијечних производа? Зашто се Владимир Усорац, као да је портпарол Млијекопродукта, не брине због пада цијена млијека у ЕУ? Разлог је и тај што ће оно бити још јефтиније за оне који га увозе у БиХ. Ако је прије три године цијена литре млијека у тржном центру у Њемачкој била 49 евроценти, онда треба претпоставити да ће она за испоруку великих количина бити далеко нижа, а поготово ако буду падале цијене млијека у ЕУ.

Значи, дуго планиран и добро осмишљен посао ће овако ићи: цистерна која одвезе једну туру био-млијека у ЕУ, ни у једном случају не враћа се празна. Враћа се са млијеком којим ће се хранити огладњело БиХ становништво. Ту је потребан минималан број фармера за потребе мљекаре, огромни трошкови откупа млијека елиминисани, а они многобројни мали фармери који су били принуђени обуставити производњу у тако осмишњеном послу представљали би огромну сметњу. Боље што их нема. Још само да се добије та дозвола за извоз па да посао крене.

Извјештај ФВО

Овдје мислим на Извјештај који је требао објављен од стране инспектора ЕУ у вези њиховог доласка почетком прошле године. Толико ме интересовао да сам добио обавјештење да ће бити објављен на: http://ec.europa.eu/food/fvo/index_en.cfm. Нисам пратио када ће бити тамо објављен, али видим да је првог априла о.г. портал Капитал писао о том Извјештају, а што се може видјети овде. Из портала Капитал наводе како су у посједу тог Извјешатаја, као да је то некакав супертајни шпијунски документ, мада је он свакоме доступан путем сајта који сам навео. А, зарад транспарентности, министарство пољопривреде га је требало објавити на свом сајту.

Много је тога интересантног написано у том Извјештају, а осврнуо бих се на један детаљ. То је „двојна производња“ то јесте прерада млијека у мљекари које је за ЕУ и прерада млијека које није за ЕУ. У прошлом тексту са навео да ће бити интересантно видјети рјешење тог проблема који ће се појавити пред мљекарама. Наводи се у Извјештају да је откривено да се у једној мљекари у истој саламури соли сир који је за ЕУ, а и онај који није (како си то, болан не био, могао и помислит да радиш!?)

Мљекара МЛИЈЕКОПРОДУКТ изгледа да има рјешење тог проблема и то на веома једноставан начин. Као Гордијев чвор. Прије двадесетак дана сазнајем да су прије скоро три мјесеца на подручју Котор Вароша у потпуности обуставили откуп млијека, а изгледа да ће тако бити у на подручју Кнежева гдје се на великом дијелу млијеко више не откупљује. Питао сам которварошког новинара гос. Керезовића да ли је у вези овога објавио вијест. Каже да није јер му у вези тога нико није хтио ништа рећи. Није могао наћи саговорника. Тако се ово моје извјештавање може сматрати ексклузивним. Шта ако је на подручју других општина слична ситуација? Онда смо дочекали тотални крах мљекарства РС.

Додуше, остаће Усорац и још неколицина фармера.

Можда би отказивање откупа млијека било и прихватљиво да су мали произвођачи производили млијеко лошег квалитета, али су они знали производити заиста квалитетно млијеко. Далеко боље него на великим фармама.

Добро, добро, прихватам да ће неки, када буду видјели ко је потписник текста, рећи да би он требало да ћути јер је спровео у дјело паклени план уништења пољопривреде Котор Вароша. Али, људи, јесам ли ја крив што је сада обустављен откуп млијека, а моја мљекара већ пет година не ради!? И што могу написати причу у вези малинарства. Да, скоро три мјесеца радио сам као печалбар у околини Ариља у малињацима. Дођем почетком јуна кући, мало на одмор, и слушам радио Котор Варош гдје иде оглас у вези подршке малинарству. 55% финансира УНДП, 30 % општина Котор Варош, а пољопривредник учествује само са 15%. И размишљам ја откуд сад толика великодушност. Нисам тада још знао да је обустављен откуп млијека.

У томе је поента. Морају наћи неко рјешење за толики незапослен народ. А незапослен и гладан народ може бити опасан.

Ево хитам да завршим овај текст па да идем у Ариље мало брати малину, ако већ није сва обрана. Па да напишем још једну причу.

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Pljačkaši organizovani šverceri, posrednici u prevozu mleka do mlekare, koji nisu ništa drugo do drumski razbojnici smanjli su otkupnu cenu mleka po selima sa 0,5 na 0,4 KM. I po toj cenu otkupljuju mleko koje prevoze u mlekade prodajući ga po trostrukoj ceni.
    Dakle, prevoznici mleka do mlekare, posrednici, šverceri zurađuju dvostruko više na prevozu mleka nego proizvođali, koji drže stočni fond, obzezbeđuju hranu, zdravetvenu zaštitu i lečenjeu goveda, non stop su angažovanu u opsluživanju stoke.
    Eto kakva smo mi država, kad svaki kriminlac može dogovroti sa ovom vlašću da dobije nesmeten pristup pljačkanju naroda po selima, pored toga država učetvuje u sufinansranju otkupa tog mleka pa šverceri nesmetano i bez problema mogu da dobiju i najbolje klase mleka po najnižim cenama od 0,4 KM.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *