Извјештај о раду Владе и Скупштине: Џомбић је имао само два изостанка

У односу на претходни сазив Владе РС, који је у првој години мандата разматрао око 34 тачке дневног реда у просјеку по одржаној сједници, Влада РС под руководством Александра Џомбића обавља више посла и разматра 47 тачака дневног реда по сједници (више за чак 38%. Актуелна Влада РС се састаје, у просјеку, 5 пута мјесечно, […]

уторак, новембар 22, 2011 / 17:11

У односу на претходни сазив Владе РС, који је у првој години мандата разматрао око 34 тачке дневног реда у просјеку по одржаној сједници, Влада РС под руководством Александра Џомбића обавља више посла и разматра 47 тачака дневног реда по сједници (више за чак 38%.

Актуелна Влада РС се састаје, у просјеку, 5 пута мјесечно, односно одржава, у просјеку, једну сједницу више од претходне Владе у првој години њеног мандата. Индикативно је и да је премијер Џомбић имао тек 2 изостанка у првих 9 мјесеци 2011. године, док је његов претходник Милорад Додик изостао са чак 16 сједница у првих 9 мјесеци 2007.

На жалост, неке негативне праксе из претходног периода настављене су и у 2011. години. Програм рада је, тако, донешен тек 17. фебруара, чиме је опет дошло до кршења одредби Пословника о раду Владе РС. Буџет је опет усвојен без озбиљног укључивања јавност у његово креирање. А, поврх свега, рад Владе РС је са продубљивањем кризе, све нетранспарентнији. Јавност се ускраћује за одређене информације, које би процесе учиниле видљивијим и демократичнијим и отклонио сумње у могуће недозвољене радње.

Настављена је и пракса недовољног рада Владе на рјешавању најзначајнијих проблема грађана РС. Од укупног броја усвојених тачака дневног реда, на сједницама актуелне Владе РС, тек 17% је у извјесној вези са животним проблемима обичних грађана. При томе је број мјера, које би заиста могле значајније побољшати живот грађана РС био тек 3,6% од укупног броја.

Влада РС се, у овој изузетно тешкој години, поставила као социјално неосјетљива за проблеме грађана који живе на или испод минимума егзистенцијалних потреба: укинуте су субвенције за електричну енергију за социјалне категорије становништва, у посљедњих годину дана просјечна пензија је повећана за свега 1 КМ, а минимална ни за њу, него је остала на нивоу од поражавајућих 160 КМ, туђа њега и помоћ су, такође, остали на нивоу од 41 КМ. Док је, по подацима Савеза синдиката РС, потрошачка корпа за септембар 2011. поскупила у односу на исти мјесец 2010. за 107 КМ. Осим тога, Влада РС је смањила субвениције за запошљавање младих са 2 милиона КМ, на 200.000,00 КМ, а субвенције за пољопривреду умањене су за цијелих 20 милиона КМ.

Од значајних мјера које је Влада РС донијела, свакако треба истаћи Стратегију запошљавања РС и Акциони план запошљавања за 2011. годину, с којима се, међутим, неприхватљиво каснило, а притом су и постављени крајње неамбициозно – само сублимирајући оно што Завод и агенције за запошљавање већ раде, а за што имамо верификовано повећање, а не смањење незапослености у овом ентитету. Посматрамо ли период од посљедњих избора, до августа 2011, број незапослених у РС нарастао је за 7.377, односно за чак 5,2% и сада износи 149.765. Додатно забрињава истовремени пад броја запослених.

Могло би се рећи да Влада РС чини одређене напоре у разним сферама свога дјеловања, како би поспјешила могућности да се повећају стране инвестиције, покрене или побољша производња и повећа број запослених, али вишегодишња политичка несигурност, уз пословично велики број административних запрека, инвеститоре одбија од улагања на ове просторе.

Што се тиче програмских обавеза, закључно са 30.09.2011. године, Влада РС је усвојила 185 мјера, што је 62% планираног на деветомјесечном нивоу или тек 48% од укупног годишњег плана.

Народна скупштна: 58 одсто планираног

Недовољам рад у првој половини године, узроковао је слабо испуњење програмских обавеза Народне скупштине Републике Српске. Од укупно планираних 129 мјера из Програму рада за деветомјесечни период, посланици су реализовали тек 75 мјера или свега 58% планираног.

НСРС је Програм рада за 2011. г. усвојила тек 23.03.2011. на својој 5. редовној сједници, настављајући тако традицију кашњења у доношењу годишњих планова – чак 3 пута у претходном мандату НС. Програм рада донешен је на крају или чак након завршеноног првог тромјесечја.

НС РС се није успјела дистанцирати од иначе раширене праксе у бх. институцијама, да се у годишњи програм рада, који се доноси са закашњењем, уносе подаци за период који је у тренутку усвајања Програма рада већ окончан. Тако се у овогодишњем Програму, усвојеном 23.03. налази 5 закона планираних за усвајање у првом кварталу, од којих је свих 5, у тренутку усвајања Програма, већ усвојено – два од њих још у фебруару. Овакво „планирање уназад“ озбиљно нарушава вјеродостојност статистичких података, јер је „реализација планираних обавеза“ у 1. кварталу 2011., према овако конципираном Програму – 100%. Ефикасност НСРС је, међутим, далеко од ове бројке.

Занемаримо ли ову неправилност у креирању Програма, можемо констатовати да су посланици Народне скупштине РС, у првих 9 мјесеци ове године, на које се односи овај извјештај, усвојили 36 од 68 закона планираних за усвајање по истеку прва три квартала, што је 53% од планираног у овом периоду. Још 12 закона прихваћена су у нацрту и послата у даљњу процедуру.

Недовољном реализацијом планираних обавеза до 30.09.2011. број закона које би НС РС требала реализовати у задњем кварталу 2011. године попео се на чак – 65 (што је 63% од укупно планираног за реализацију у 2011. години), што реализацију обавеза планираних Програмом рада НС за 2011. чини крајње нереалном.

Осим недовољног интензитета рада НС, проблем је и у недовољној ефикасности Владе, која, с једне стране, не утврђује довољно закона и касни са реализацијом планова, а с друге, законе утврђене у форми нацрта и прихваћене од Скупштине, споро пребацује у коначну форму приједлога. Што све поражавајуће утиче и на резултате рада НС.

Одговорност је, међутим, подијељења, јер НС упорно пристаје на подређен положај. Не захтјева од Владе да јој подноси извјештаје о свом раду, не одређује задатке и смјернице рада Владе, не усмјерава тај рад, нити остварује контролу над њим, што су јој све, заправо, прописане обавезе. Напротив, дешава се обрнута ситуација. Па Влада РС на својим сједницама разматра реализацију Програма рада НС.

Резултат оваквог односа Владе и НС РС – посматрамо ли комплетну процедуру усвајања закона – од 92 закона, планирана Програмом рада Владе РС за 2011. годину, до 30.09. комплетан посао завршен је на тек трећини – тачније, њих свега 31.

Иначе, поред закона из Програма рада за 2011. годину, посланици НСРС усвојили су и 5 непланираних закона. И исто толико прихватили у облику нацрта, чиме се укупан број усвојених закона у НСРС, у периоду до 30.09.2011. пење на 43, уз 20 закона прихваћених у форми нацрта.

Када говоримо о раду Народне скупштине РС у контексту рјешавања најзначајнијих проблема грађана не може се не споменути како у сваком случају мањка мјера које би дугорочно могле поправити квалитет живота грађана РС, а прије свега ријешити проблем превелике незапослености и поправити неповољан однос између броја запослених, с једне, и броја незапослених и пензионера у Републици Српској, с друге стране.

Важно је споменути и чињеницу да се посланици НС РС све чешће налазе пред усвајањем одлука којим се РС, тачније њени грађани, разним поводима додатно задужују. Ради се о великим средствима, дио којих врло брзо стиже на наплату, што ће, свакако, на овај или онај начин, осјетити сви грађани РС.

Укупни планирани буџетски расходи НСРС, за 2011. годину, су предвиђени у износу од 10.264.772 КМ.

У односу на претходни сазив НС РС у овом сазиву биљежимо да је 23% већи број професионалних посланика, односно да их је сада 65, у односу на 53, колико их је било у претходном сазиву.

Центри цивилних иницијатива

 

 

 

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *