Израел: Криза дивља, Нетанијаху лиже сладолед

Економска криза све више погађа и Израел, а нове мјере штедње премијера Нетанијахуа изазивају револт грађана, који масовно протестују, сматрајући да су предизборна обећања изневјерена. Све би било лакше да премијер није приликом недавног путовања у Лондон потрошио готово 130 хиљада долара на кабину за спавање. У продавници сладоледа у Јерусалиму израелски премијер годишње троши […]

недеља, мај 26, 2013 / 11:22

Економска криза све више погађа и Израел, а нове мјере штедње премијера Нетанијахуа изазивају револт грађана, који масовно протестују, сматрајући да су предизборна обећања изневјерена. Све би било лакше да премијер није приликом недавног путовања у Лондон потрошио готово 130 хиљада долара на кабину за спавање.

У продавници сладоледа у Јерусалиму израелски премијер годишње троши 2.700 долара из буџета. Омиљен му је, кажу, сладолед од пистаћа.

Гнијев грађана изазвала је и репортажа једне телевизијске станице о томе како је премијер, путујући на сахрану Маргарет Тачер, потрошио 127.000 долара на постављање специјалне кабине за спавање, јер му је било неопходно да се током љета одмори и буде свјеж за важне састанке у Лондону.

Чак 4.000 људи на интернету је потписало петицију да премијер сам плати те трошкове. Након оштрих критика, Нетанијаху је наредио да се кабина више не поставља, а укинут је и рачун за сладолед.

Економију земље потреса дефицит од 11 милијарди долара. Хиљаде људи на улицама протестују због најављеног смањења буџетских трошкова и социјалних давања, те повећања пореза.

Израелци и даље траже бољи стандард на улици

Претходна Нетанијахуова влада пала је управо због неодлучности у борби са дефицитом. Актуелни министар финансија, харизматични бивши ТВ новинар, Јаир Лапид, обећао је на јануарским изборима да ће заштитити средњу класу.

Предложено је повећање пореза на додату вриједност на 18 одсто. Смањење ће се примијенити и на буџет за војску.

Мајкл Стравчински са Економског института у Јерусалиму каже да Израел за камате издваја четири одсто бруто домаћег производа, што га ставља у групу најскупље задужених земаља, попут Португалије и Грчке.

"Нема другог избора, са тим се морамо суочити", упозорава Стравчински.

Грађане највише погађа смањење дјечијих додатака, а нове мјере коштаће просјечну израелску породицу више од 2.200 долара годишње.

Израелци више страхују од економског колапса него од Ирана



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *