Изложба о животу Алије Изетбеговића у Истанбулу

У просторијама Умјетничке галерије Републике Турске у Истанбулу, сутра ће бити отворена изложба “Босна и Херцеговина и Алија Изетбеговић”, потврдио је за агенцију Анадолија директор ЈУ Музеј “Алија Изетбеговић” Аднан Жишко. Организатор изложбе је Удружење пријатеља Босне и Херцеговине Сефакоy у Турској, а сви заинтересовани изложбу ће моћи погледати до првог до 31. октобра текуће […]

недеља, септембар 30, 2012 / 14:46

У просторијама Умјетничке галерије Републике Турске у Истанбулу, сутра ће бити отворена изложба “Босна и Херцеговина и Алија Изетбеговић”, потврдио је за агенцију Анадолија директор ЈУ Музеј “Алија Изетбеговић” Аднан Жишко.

Организатор изложбе је Удружење пријатеља Босне и Херцеговине Сефакоy у Турској, а сви заинтересовани изложбу ће моћи погледати до првог до 31. октобра текуће године.

Изложба се састоји од фотографија и експоната, који представљају различите периоде живота првог предсједника Предсједништва Босне и Херцеговине Алије Изетбеговића.

Будући да велики број грађана Турске приликом посјете Сарајеву, посјећује и Музеј "Алија Изетбеговић", након сутрашњег отворења, предвиђеног за 18:00 сати по локалном времену, у Умјетничкој галерији Републике Турске у Истанбулу очекује се велики број посјетилаца.

Изложбама у Анкари, Измиру и Бурси Турској ће се представити и ЈУ Музеј “Алија Изетбеговић” са највећом изложбом до сада ван граница Босне и Херцеговине.



0 КОМЕНТАРА

  1. Нажалост, не одустају од глупости. На ово нема друге, него одговорити контром.
    А сад специјална представништва РС да пронађу најбољу локацију за музеј “др Радован Караџић”.
    Стална поставка да буду прикази различитих периода из живота, од ране младости, студирања, каријере као психијатра, пјесника, политичке фигуре, предсједника СДС-а и Републике Српске, до политичке жртве прогона, живота под псеудонимом у којем се није одрекао хуманог рада, до утамничења и одбране и себе и Српске пред интернационалном инквизицијом.
    Периодично излагати и радове “др Караџић у народном стваралаштву”, “Радован као најрадосније име”, “Радован и Вук Караџић”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *