Избори у Русији, Литванији, Црној Гори

У Русји су данас почели избори на јединствен дан за гласање, отварањем бирачких мјеста у осам сати по локалном времену у најисточнијим регионима земље, на Чукотки, Камчатки и Колими. Грађани бирају непосредно губернаторе у пет области, парламенте у шест региона и гласаће још на више од 4.000 локалних избора и реФерендума у 77 региона. Изборе […]

недеља, октобар 14, 2012 / 11:41

У Русји су данас почели избори на јединствен дан за гласање, отварањем бирачких мјеста у осам сати по локалном времену у најисточнијим регионима земље, на Чукотки, Камчатки и Колими.

Грађани бирају непосредно губернаторе у пет области, парламенте у шест региона и гласаће још на више од 4.000 локалних избора и реФерендума у 77 региона.

Изборе ће широм земље обезбјеђивати више од 100.000 полицајаца, саопштено је из МУП Русије.

Оператор Ростелеком монтирао је на више од 5.000 изборних мјеста у седам руских области камере за видео праћење избора преко интернета. За веб мониторинг користиће се исти систем као и за предсједничке изборе 4. марта када се ток гласања на скоро свим изборним мјестима могао пратити на сајту wебвyборy2012.ру.

Ово су први избори од почетка политичке реформе и последњи октобарски, јер ће од следеће године јединствени дан за гласање бити друга недеља септембра, сходно закону који је 3. октобра потписао предсједник Владимир Путин.

Бивши предсједник а актуелни премијер Дмитриј Медведев је у мају потписао закон којим је у оквиру серије политичких реформи враћен непосредни избор губернатора, укинут 2004.године.

Губернатори се бирају у оним регионима у којима им је мандат истекао ове године, а то су Амурска, Белгородска, Брјанска и Новгородска област, као и Рјазанска, гдје је први човјек региона поднео оставку да би потврдио своја овлашћења на изборима.

Друга новина закона је упрошћавање процедуре регистрације партија, у оквиру које је минимални број чланова партије потребан за њену регистацију смањен 80 пута, са 40.000 на 500, због чега на овим изборима учествује знатно већи број партија.

Црна Гора: Нови повратак вјечитог Мила

У Црној Гори јутрос су, отварањем биралишта у седам сати, почели парламентарни избори, на којима учествује 13 политичких субјеката – седам коалиција, пет партија и једна група грађана. До девет сати изашло 5,6 одсто бирача.

Учесници изборне трке бориће се за 81 посланичко мјесто у црногорском парламенту.

Данашњи парламентарни избори су девети од увођења вишепартијског система у Црној Гори, односно трећи након стицања независности 2006. године. Право гласа на изборима има 514.055 грађана Црне Горе.

Истраживања јавног мњења показују да ће актуелна владајућа коалиција освојити највише гласова, али је питање да ли ће то бити довољно за апсолутну власт.

Досадашња владајућа коалиција Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалдемократске партије појачана је Либералном партијом и на изборима наступа под називом Европска Црна Гора. Носилац изборне листе те коалиције је лидер ДПС-а Мило Ђукановић.

Одлуком да Ђукановић буде носилац изборне листе отворају се врата могућности његовог повратка на неку државну Функцију у случају побједе на парламентраним изборима.

Главни изазивачи владајућој коалицији су Демократски Фронт (Дф) и Социјалистичка народна партија (СНП).

Литванија: И о енергетској независности

У Литванији су јутрос почели парламентарни избори на којима, према већини анкета, воде опозиционе социјалдемократе, а одмах иза њих су популисти чији је лидер бивши предсједник коме је изгласано неповерење.

Очекује се побједа опозиционих љевичара и популиста и пораз конзервативне владе која је дошла на власт прије четири године када је та балтичка земља запала у дубоку рецесију, наводи АП.

Литванци ће, истовремено, имати прилику да одговоре на питање да ли треба да буде изграђена нова нуклеарна електрана како би била успостављена енергетска независност након што је 2009. затворена нуклеарка из совјетског времена.

Иако овај референдум није обавезујући, масовно одбијање би уништило планове о изградњи нуклеарке заједно са сусједима Естонијом и Летонијом.

Литванија се претежно ослања на руски гас, па су рачуни потрошача за струју последњих година знатно повећани.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *