Избор(и) споменика

Деветстогодишњица рођења Стефана Немање, ове године се баш некако потрефила у вријеме избора…

субота, октобар 11, 2014 / 16:09

Сва срећа да је изборна ћутња, јер се о овом проблему више не може шутити. Можда га сад примјетимо и обратимо достојну пажњу:

Опет је у Бањој Луци преко ноћи освануо споменик у јавном простору!

Нико о томе, посебно они који се баве или занимају за умјетност у овом нашем културном и политичком упоришту Срба западно од Дрине, није имао појма.

То показује и доказује двије ствари:

1. Бања Лука и Република Српска немају никаквих културних институција и културних радника.

2. Одлуке у Граду и Републици се доносе по феудалном, ако не већ по диктату пролетаријата.

Да постоје било какве културне институције, оне као цјелина, а посебно људи који их воде, побунили би се бар на неки начин против аварско-визиготског и вандалско-догонског понашања градских и републичких институција у 21. вијеку.

Фронтал је већ писао о три метална излошка у јавном простору западне српске престонице. Неколико ликовних умјетника који нијесу из страха од замјерања одбили да нешто кажу на задату тему, готово унисоно се изјаснило најпогрднијим ријечима о споменицима Бану Милосављевићу, 12 беба и Жртвама геноцида у Јасеновцу.

Поклону се у зубе не гледа?

Одмах да се разумијемо, свако добро и велико хвала људима из Достојанства и Љубомиру Г. Шћепановићу на поклону и доброј вољи да га донесу.

Ипак, да ли би они у Србији, Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу, Суботици… радо дочекали да неко у два дана заоре зелену површину испред Музеја и(ли) Народне и универзитетске библиотеке, те дан пред изборе постави споменик који нико није видио и који није прошао ни најрудиментарнији облик јавне расправе?

Мислим да би они за такво понашање имали много жешће ријечи, од оних који ми можемо да изговоримо усљед изборне ћутње. Због тог политичко-блаженопочившег времена, потпуно ћемо избацити те детаље ко се све сликао пред спомеником и зашто. Са великим задовољством о томе пишемо данас, а не јуче кад се догађај десио.

Тема је да у Бањој Луци свако може поставити шта год хоће, поготово још ако је споменик џаб-џабе. Поклањали су, и то у непосредној близини Стефана Немање и неке друге споменике…

Дунавска против Врбаске бановине

Уколико за примјер узмемо Нови Сад и успоредимо га са Бањом Луком, увидјећемо да Рашка варош прекодунавска још из времена самоуправног социјализма има толико бронзаних, камених и друготварних споменика и инсталација у простору, колико би достало за једно петнаестак Бањих Лука. Нови Сад јесте био културни центар Србаља за вријеме турске окупације јужно од Саве и Дунава, али је и Бања Лука била сједиште Врбаске, као Нови Сад Дунавске бановине у Краљевини Југославији.

Бања Лука је, поготово захваљујући доносиоцима одлука у времену откако је опет престоница и то Републике Српске, и даље једна некултурна касабица, неспособна да увиди своје кадровске и духовне потенцијале у умјетничкој сфери живљења. Нови Сад је свјетлосним годинама испред нас, управо зато што се тамо зна неки ред. Какав – такав, али ред.

Нама увијек неко са стране соли памет и доноси промјене. Како у случају агенција за односе са јавношћу, које домаћим политичарима раде кампање, а да немају благе везе о Бањој Луци и Српској у цјелини; тако и још горе у случају филма, књижевности, ликовне или било које друге умјетничке сфере живота. Још увијек дођемо као међустаница за тезгарење, на путу од Загреба до Сарајева.

А један Котромањић преко пута?

Док је споменик још био увијен у целофан, на попришту предизборне битке смо затекли момка како спужвом гланца мермерни постамент. Убрзо смо сазнали да је и име Љубомир Г. Шћепановић на истом том постаменту – његово. Врло брзо смо дознали и све остале детаље око Достојанства.

Прво што се наметнуло као идеја, кад је већ неко без икаве идеје посадио Стефана Немању наврат-нанос, било је да са друге стране одмах додамо и споменик Стефану Трвртку Котромањићу, као настављачу династије Немањића која је изумрла са Урошем Нејаким. Заиста Бања Лука што хитније треба направити споменик том појединцу који се крунисао на гробу Св. Саве у Манастиру Милешева 1377. године, као краљ Срба, Босне и поморја.

Са све штитом са љиљанима!

Да се зна чији је краљ и што је у Бањој Луци. А у Бањој Луци је зато, што Бања Лука наставља изумрло српство у Београду, једнако као Твртко у своје вријеме. С тим што смо ми дилетанти, а Тврле је био краљ.

Љубомир је одмах радо прихватио идеју, и појаснио нам да нам је потребан донатор и умјетник. Зачудо, није уопште помињао сагласност градских власти, која неколико корака од родоначелника најдуготраније српске династије упорно држи и обнавља плочу у част окупационих снага.

Твртка ћемо од њих чекати док га неко из Сарајева не донесе и понуди га ђаба…

Самокољ или аутогеноцид?

Да те трагикомедије у култури, о којима Фронтал пише непрестано, ових дана буду још горе и поразније, потрудиле су се умне руско-српске главе на платоу испред Храма Христа Спаситеља. Ту се одвија, ни мање, ни више, него од институција Српске потпомогнуто истребљењe ћирилице и њено срозавање на обредно предизборно писмо.

Мислите да је мало што у судству, полицији и остатку државне администрације партијски апаратчици користе искључиво латиницу, РТРС титлује готово све латиницом као и остатак српских телевизија које је готово ни не користе ван вијести?

О, не. Није то довољно.

На паное који су такође иницирали са стране, и то од Благотворног фонда Василија Великог из Русије, одштампане су слике и фотографије из Првог свјетског рата, са наглашеном везом између руског и српског народа у том времену.

Текстови на руском су, претпостављамо, без већих правописних и граматичких грешака, док су текстови испод којих су се (ћирилицом) потписали Министарство просвјете и културе Републике Српске и поменути Фонд, осим што су штампани латиничним писмом, преведени су на неким дјеловима уз помоћ алатке Гугл Транслејт. Лектор то свакако погледао није…

Браћо из Србије помажите!

Стога, молимо браћу умјетнике из Србије да нам што скорије помогну да нам се овакве бруке не дешавају. Не морају чекати да у Србији на изборима побиједи Чедомир Јовановић, довољно је да нам посвете барем онолико пажње колико посвећују Загребу или Сарајеву.

Фронтал тврди да има много оних који неће носити мајицу са ликом Јована Дивјака, или неће глумити у антисрпским бљувотинама као (рецимо) Бранка Катић или Драган Мићановић. Сасвим сигурно има доста изванредних умјетника који неће пљувати по нама да би добили западне донације као (рецимо) Горчин Стојановић или Мирјана Карановић, и са таквима би радо да се дружимо.

Проблем је што они, једнако као маркетиншке куће, немају благе везе о томе шта духовном бићу Српске треба да би се издигло изнад нивоа септичке јаме у коју су је стрпале окупационе трупе, НВО-фондови и насиље Високих представника уз садејство домаћих ратних и поратних профитера који глуматају да су власт у овој земљи.

Рачунамо да ће ускоро ону таблу агресорима који су из Велике Британије дошли да нам бомбама и мецима објасне како је Велика Србија нешто зло и вриједно нашег убијања, неке младе усијане главе опет разлупати, а да ће аналогно са тим Бања Лука барем једном добити споменик о којем су њени грађани барем три мјесеца раније обавијештени.

Није овдје ријеч о изборима – ријеч је о култури и принципу. Имамо и ми из Српске некакво достојанство.



2 КОМЕНТАРА

  1. Не знам ко је аутор овог писанија, али овде је набацао више тема, покушао их увезати у једну целину, али таквим приступом тешко је доћи до ваљаних закључака.

    Споменик великом жупану Стефану Немањи, да ли треба са стоји у Бањој Луци? Да, наравно да треба, овде аутор даје примедбу локацији, али знате шта, онима којима смета Стефан Немања даће примедбу било којој локацији (уосталом изволите господо, наведите која је то баш добра локација), уосталом Бањој Луци су отети паркови, да би на њима никли нови пословни и стамбени објекти (не кажем да не треба, треба итекако, али и не мора то бити парк у центру града, постоје друге локације, рецимо простор иза бивше касарне “Врбас” где се такође може градити), па баш и не видим толико разлога за негодовоање због једног споменика.

    Да ли је откривање споменика искориштено за промоцију владајуће политичке “елите”? Да, наравно да јесте, зато је и изабран моменат пред изборе, али то ће колико сутра исто урадити и друга политичка опција ако преузме власт у Српској (у Србији је то много, много горе, тамо је пропаганда и брутална и бестидна), ако неко мисли да неће, безнадежно је наиван. Узгред, споменик је освештао Његова Светост Патријарх српски госп. Иринеј, том приликом је упутио и неколико лепих речи домаћину. у овом случају актуелном председнику западне српске државе, али неки медиуји у Србији, тачније смеће од медија (конкретно “Курир”, и још неки), су то пренели као подршку владајућој елити да победи н аизборима. Једна огавна лаж и конструкција, нити из једне речи Његове Светости Патријарха српског се то не да закључити, нити би се Његова Светост Патријарх српски спустио на ниво дневне политике.

    Треба ли први српски краљ на простору западно од Дрине Стефан Трвртко Котроманић добити споменик? Да, наравно да треба, и у Бањој Луци, али и у још неким градовима Српске, али из још једног важног разлога. Данас је присутно изопачено тумачење историје, подмеће се прича која се некад и прима код неких који нашем роду припадају. Зато треба писати и говорити како јесте, Срби су на овом простору (данашње БиХ) присутни од краја 8.века, од тада је то етнички српски простор, постоје бројни списи (византијски и франачки) који то доказују, мапе (и на овом је порталу о томе нашироко писано, морам упутити и похвале и захвалност), у средњем веку беше више српских дражава, бановина и краљевина, и владари су често титулисани поред имена области којим владају, да владају и Србима (Србљем), и ту први српски краљ Твртко добија важну улогу, и уопште историја овог простора је српством проткана. А ако већ говоримо о историји, ваља говорити и писати како беше, не “тумачити” историји, посебно не тумажити сходно потребама политичких елита.

    На крају аутор се осврнуо и на однос јавних личности из Београда према Српској. Да, заиста је у праву, али данас је тако, прљава је то игра, игра коју воде много озбиљнији и опакији играчи, Српска је стигматизована и сатанизована, зато је често пожељно ружно зборити о Српској, потенцирати злочине само једних, тих “лоших момака”, ту филмови, пардон смеће од филмова, морају дати допринос, по сличном обрасцу су сви, били они из Сарајева, из Србије, или пак од извесне Анђе, Срби морају бити приказани као гомила убица, необразованих неотесанаца, садиста и ниткова, евентуално приказати и једног који ето показује неке људске особине, и ту су многи редитељи и глумци из Србије дошли на своје, а богами мало су се и “превише уживели” у овој подлој игри. Али то је већ друга прича, биће прилике и о томе коју написати.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *