Избори на европски начин

Наредних неколико мјесеци, а посебно први викенд у мјесецу јуну, показаће колико је, уствари, Европа јака и спремна да одговори изазовима. А они неће бити нимало једноставни у наредним годинама. Од 5. до 7. јуна ће се одржати избори за европски парламент у свим државама чланицама, а за 750 мјеста у најатрактивнијем свјетском парламенту, бориће […]

уторак, март 31, 2009 / 11:05

Наредних неколико мјесеци, а посебно први викенд у мјесецу јуну, показаће колико је, уствари, Европа јака и спремна да одговори изазовима. А они неће бити нимало једноставни у наредним годинама.

Од 5. до 7. јуна ће се одржати избори за европски парламент у свим државама чланицама, а за 750 мјеста у најатрактивнијем свјетском парламенту, бориће се многи типични и атипични политичари, а највише ће интересовања бити у резултатима избора и односима између два традиционално супростављена блока, владајућих народњака (плавих), тј. Европске народне партије и опозиционих социјалдемократа (црвених), тј. Социјалистичке интернационале.

Свакако да прије него започне званична кампања, више политичких турбуленција је у круговима ЕНП. Свјетска економска криза, и мјере појединих влада у спашавању националних економија, тренутно је најважније питање које интересује просјечног европског гласача. Народњаци су додатно оптерећени најављеним повлачењем британских конзервативаца из владајуће ЕНП-ЕД групације у европском парламенту, као и политичком ситуацијом у Чешкој око ратификације Лисабонског уговора, у којој интересантну улогу имају управо народњачке чланице из ове земље. Чланице ЕНП су тренутно у највећем броју земаља ЕУ владајуће, а посебно ако се узме у обзир да се ради и о најјачим европским економијама, Њемачкој и Француској.

Занимљива је посљедња најава нових политичких односа у увијек интригантној Италији, гдје је Силвио Берлускони основао нову странку са ултрадесном Алијансом Национале, у којој значајну улогу има Алесандра Мусолини, унука фашистичког диктатора. То значи да би се на изборним листама могли наћи многа контроверзна имена, што ће сигурно представљати додатни проблем у кампањи партијама из Европске народне партије у другим земљама, као и дефинисања односа прије и послије избора.

Иако још није ни започела званична кампања а нити се могу знати изборни резултати, већ се праве одређене калкулације ко би могао бити нови-стари први човјек Европске комисије и прве непринципијелне подршке са острва, и то никог другог до „црвеног“ лабуристичког премијера Брауна, актуелном „плавом“ народњачком предсједнику комисије Барозу. Једно је сигурно, врелина европске политичке сцене се осјети, иако љето још није стигло, а очигледно је да ће трајати до касне јесени.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *