Иванић: Од састанка у Београду ништа не очекујем, у ЕУ не можемо без измјене изборног закона

Од посјете Предсједништва БиХ Београду не очекујем ништа спектакуларно, али би била велика ствар да, ако ништа друго, након ње више не буде непотребних излета у изјавама какве су биле оне које је давао Бакир Изетбеговић око признања Косова, приче о рату и спомињања Санџака, каже за Спутњик српски члан Предсједништва Младен Иванић.

уторак, децембар 5, 2017 / 17:49

Истиче да Београд није дао никакав повод за такву врсту става, већ да је, напротив, много пута рекао да поштује и уважава територијални интегритет БиХ а да воли Републику Српску, те да исто очекује од Сарајева:

— Надам се да ће политичка атмосфера бити боља, али неких конкретних помака не очекујем јер осјећам да код бошњачког дијела лидерства у БиХ нема за то воље, па ни око рјешавања граница, ни око договора око коришћења земљишта БиХ за нормално одржавање хидроелектрана у Бајиној Башти и Зворнику. Бојим се да конкретних ефеката неће бити. Не разумијем такав став бошњачких лидера, али ми се чини да је он постао реалност.

Због чега нема сагласности унутар Предсједништва око кључних тема за разговор са Београдом?

— То није тензија поводом Србије него поводом стања у БиХ. Имате заиста озбиљан сукоб који постоји између Бошњака и Хрвата поводом изборног закона. Кад смо својевремено разговарали о томе да треба учинити све да се заврши питање граница, након тога се погоршала атмосфера и практично нисмо ни имали састанак да заузмемо идентичне ставове кад је то у питању. Не бих рекао да је то због Србије, него због интерних односа и, претпостављам, атмосфере која је завладала након пресуде шесторки у Хашком трибуналу.

Чак је спорна и траса ауто-пута Београд—Сарајево. Шта може да буде проблематично око једног инфраструктурног пројеката?

— И унутар Републике Српске и унутар Федерације постоје несугласице о томе куда тај пут треба да иде. Једни су за то да иде преко Бијељине, други су за то да иде преко Вишеграда, а унутар Федерације такође јер постоје структуре које инсистирају да се иде преко Горажда, па на Вишеград, као што постоје стурктуре које би да се иде преко Тузле, па онда даље на Бијељину. И то је унутрашњи сукоб, нема везе са Србијом, и мислим да ће протећи још доста времена док се не дође до усаглашеног рјешења унутар Републике Српске, и унутар Федерације, а онда заједно.

Након што је Изетбеговић помињао могуће признање Косова, дошле су пресуде Младићу и мостарској шесторки. Тензије су велике, и у региону, а посебно у БиХ. Може ли то да ријеши једна партија шаха?

— Сумњам, јер ни та партија прошли пут (предсједника Вучића и Изетбеговића) није довела до суштинске промјене амбијента. Зашто? Па зато што се и после тога десио један број нових тензија, од ове приче око Косова, позиције Бошњака о Санџаку, од приче око могуће одбране БиХ ако треба и ратом, од чињенице да су, иако ћу све учинити да се постигне договор око границе, мале шансе за тако нешто. Мислим да је кључни проблем истинска спремност неког од бошњачких лидера да са Србима као народом и Србијом као државом постигне дефинитивни договор и истинску сарадњу која би била окренута будућем времену а не би се бавила прошлошћу.

Да ли имате утисак да можда и неко споља љуља регион, да није само проблем унутар БиХ?

— Доминантни проблем смо ми сами, доминантно је то последица наших унутрашњих односа и у БиХ, али и у региону. Наравно, и велики се преламају, играју своје игре преко нас, такмиче се преко нас, али не мислим да су они толико важни колико ми сами. Мислим да је, кад је БиХ у питању, једноставно филозофија која каже — ако си у сукобу, онда си важан, ако ниси у сукобу, онда ниси политички важан и већина политичких актера користи сукоб као механизам креирања политичке воље. Цијену генерално плаћају сви: нема економског развоја, бавимо се стварима око којих нема рјешења нити шансе да се постигне сагласност, а године пролазе.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *