Истина о злочинима услов за будућност

Соња Караџић-Јовичевић, ћерка првог предсједника Републике Српске (РС) и хашког оптуженика Радована Караџића, сматра да је ријешење случаја “Добровољачка”, “Тузланска колона” и других злочина над Србима из 1992. године пресудно за будућност људи на просторима БиХ. "Одржавање оваквог стања мутне воде, у којој се само сомови добро сналазе, одговара онима који су све ово изазвали. […]

субота, март 12, 2011 / 08:22

Соња Караџић-Јовичевић, ћерка првог предсједника Републике Српске (РС) и хашког оптуженика Радована Караџића, сматра да је ријешење случаја “Добровољачка”, “Тузланска колона” и других злочина над Србима из 1992. године пресудно за будућност људи на просторима БиХ.

"Одржавање оваквог стања мутне воде, у којој се само сомови добро сналазе, одговара онима који су све ово изазвали. И сваки пут када се стидљиво назире неко рјешење и договор, они изнова извлаче неке старе ствари око којих ћемо да се гложимо и заборавимо да има тога око чега можемо и да се договоримо. То могу само зато што те старе ствари нису једном за сва времена ријешене. Зато је пуна истина једино рјешење", рекла је Јовићевићева за "Прес".

Она је истакла да хистерију у Сарајеву након хапшења генерала такозване армије БиХ Јована Дивјака, осумњиченог за злочин у Добровољачкој улици, намећу манипулатори који се тиме баве више од 20 година.

"Тај јадни народ не­ма појма шта се све дешавало. Сасвим је разумљиво да је љу­дима тешко да прихвате да је њихова власт убијала по улица­ма, пијацама и игралиштима ради неких политичких, војних или финансијских повластица. Али, кра­јње је вријеме да се трезвено поставе ствари на своје место, да признају оно што је очигледно и виде ко је иза свега тога био на мјерљивом добитку", оцијенила је Јовичевићева.

Она је навела да њена комуникација са оцем није толико честа колико би вољела, а нарочито не на оном нивоу који имају чланови породица притвореника који имају организовану финансијску помоћ за посјете. "Захваљујући пријатељима можемо да отпутујемо у посјету два пута годишње, и то у најбољем случају. Што се тиче телефонског контакта, чујемо се онда када мој отац има услове, време и новац да нас позове", каже Соња Караџић-Јовићевић.

Јовичевићева је нагласила да је темпо од четири радна дана у недјељи у оквиру процеса против њеног оца који се води у Хашком трибуналу "безобразно претјеран", али је и дио укупног притиска, укључујући увођење мноштва ситних свједока Тужилаштва, свакодневно истоварање мноштва материјала, намјерно кашњење са објелодањивањем докумената, мијењање распореда свједока у посљедњи час, али и много мањи обим финансирања тима одбране у односу на друге тимове и Тужилаштво.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *