Истина о рату на видјелу за 50 година

БЕОГРАД – Пандорина кутија о томе ко је и шта радио у ратовима на простору бивше Југославије отвориће се тек за пола вијека кад се отворе архиве, поручили су истраживачи Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије поводом магистарског рада Марка Прешерна о рату у Словенији јуна 1991. године. Прешерн је, користећи анализе ЦИА и […]

недеља, јун 7, 2009 / 11:07

БЕОГРАД – Пандорина кутија о томе ко је и шта радио у ратовима на простору бивше Југославије отвориће се тек за пола вијека кад се отворе архиве, поручили су истраживачи Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије поводом магистарског рада Марка Прешерна о рату у Словенији јуна 1991. године.

Прешерн је, користећи анализе ЦИА и проучавајући предмете са суђења припадницима ЈНА, написао да је рат у Словенији почела Територијална одбрана, а не ЈНА и да су многи припадници Војске осуђени иако су били потпуно невини, што је супротно словеначкој верзији догађаја.

Начелник Одјељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије Милан Терзић рекао је да оно што је Прешерн написао није ништа ново за Србију, јер је још 1991. године о дешавањима у Словенији Војска објавила брошуру у којој су прецизно наведени примјери кршења мерђународног хуманитарног права Територијалне одбране Словеније.

"Једино је ново то да су се такви подаци уопште појавили, али и то је било питање времена. Још су на снази политички пожељне историје које су далеко од научне истине. Прешернов рад је тек мало одшкринуо врата за једну дубљу причу", нагласио је Терзић.

Он је додао да у рату нема потпуно невиних, али да се никако ЈНА не може приписати злочиначки карактер.

"У десетодневном рату 1991. године ЈНА је била уздржана и настојала је да избегне оружане сукобе", констатовао је Терзић и додао ће много тога о сукобима у Хрватској, БиХ, Косову и Метохији тек бити откривено.

Бивши амбасадор Србије у Француској Предраг Симић рекао је да се од почетка рата много радило на пројектовању одређених перцепција, па су тако Словенија и Хрватска ЈНА називали "бољшевичком армијом", сматрана је "агресором" који је рат започео у сопственој земљи.

"То је била једна реверзибилна историја. У то време главна идеја била је идеја о самоопредељењу, односно како се говорило о раздруживању. Хтело се рећи да је Југославија била производ сагласности република и да је она постојала док је постојала та сагласност. То је имплицирало да су имале и право на независност", нагласио је Симић.

Да би се оправдале ствари, каже Симић, које нису имале правно утемељење, написано је много књига које су послужиле као подлога за многе догађаје који су слиједили.

"Да би се ангажовао НАТО у Босни требало је дати некакву правну, историјску и псеудоисторијску основу и заправо је цијела историја ратова на простору бивше Југославије исписана на тај начин. То се није завршило ни после рата у Југославији", истакао је Симић и навео примјер да се на Оскфорду као званична историја Балкана користи "уџбеник" у којем се негира Косовска битка.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *