Исти светац – други тумачи

Македонија данас обиљежава Илиндан (Илинден), а овај пут делегација је добила дозволу СПЦ да посјети манастир Прохор Пчињски. На Илиндан 1903. Године је подигнут устанак против Отоманске Турске у неким областима данашње БЈР Македоније и на сјеверу данашње Републике Грчке. Овај устанак је брзо угушен, али је прије тога проглашена „Крушевска Република“, која је трајала […]

понедељак, август 2, 2010 / 18:36

Македонија данас обиљежава Илиндан (Илинден), а овај пут делегација је добила дозволу СПЦ да посјети манастир Прохор Пчињски.

На Илиндан 1903. Године је подигнут устанак против Отоманске Турске у неким областима данашње БЈР Македоније и на сјеверу данашње Републике Грчке. Овај устанак је брзо угушен, али је прије тога проглашена „Крушевска Република“, која је трајала свега 8 дана (4.-12. август).

 

Такође на Илиндан, али 1944. године, у манастиру Прохор Пчињски је одржана прва сједница Антифашистичког вијећа народног ослобођења Македоније (Антифашистичко Собрание на Народното Ослободување на Македонија – АСНОМ) и тиме утемељена социјалистичка република у СФР Југославији.

У част ова два догађаја Илиндан је Дан Републике у БЈР Македонији, земљи чије границе су установљене 1944. године, на основу оних које је Српска војска заузела у Балканским ратовима. Дакако, у социјалистичком случају разграничена на сјеверу са Србијом која је те границе и направила.

Баш то разграничење је показало још један парадокс данашње Македоније, којој Грчка не допушта да користи то име, и због које су (осим титуле Бивша Југословенска Република) власти у Скопљу биле принуђене да промијене државну заставу, за коју су првотно узели сунце Александра Македонског.

Мјесто рођења – Србија (како год окренеш)

Централна прослава Дана Републике се увек одржава у Крушеву, без обзира што је Титова ера датум истинског настанка Македоније каква јесте данас, односно начињена је тако што се јужни дио некадашње Краљевине Србије претворио у социјалистичку федералну јединицу. То је стога што се манастир Прохор Пчињски налази на територији Србије, па масовна посета и прослава у и око манастира не долази у обзир.

БЈР Македонија има проблем и да пошаље делегацију да посјети мјесто свог оснивања у Србији, јер је то редовно и жариште проблема. Ипак је ове године, два дана пред највећи празник у Македонији, Српска православна црква издала саопштење за јавност, у којем се јавност обавјештава да ће ове године посјета званичне македонске делегације манастиру Прохору Пчињски бити дозвољена.

Саопштење за јавност СПЦ

31. јул 2009

Српска Православна Црква, као домаћин и власник велике православне светиње, манастира Светог Прохора Пчињског, одлучила је, како на нивоу подручне Епархије врањске тако и на нивоу Светог Архијерејског Синода – на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, члана Светог Синода и овлашћеног заступника Епархије врањске по питању прославе Илиндана у манастиру Светог Прохора Пчињског – да искрено, срдачно, братски, без задршке и било какве задње мисли, пружи у манастиру гостопримство и више од тога, братски пријем, високој делегацији Собрања Републике Македоније за 65. годишњицу АСНОМА-а за Илиндан ове године.

Ту делегацију ће у манастиру најпре, као надлежни епископ, добродошлицом поздравити надлежни епархијски архијереј, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, а затим и изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Павла, Патријарховог заменика Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. др Амфилохија и Светог Архијерејског Синода, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј.

Све друге или другачије приче јесу или недобронамерне или незналачке спекулације. У првом реду, није истина да висока државна делегација из Скопља долази на основу договора са државним властима Србије. Она долази само и искључиво на основу одлуке, добре воље и љубави Српске Православне Цркве. Држава Србија, са своје стране, признаје слободу и ингеренције Српске Православне Цркве, као и верску слободу уопште, а Српска Православна Црква искрено уважава увиђавност и потпуно демократско држање српске државе у питањима вере и савести. 

Епископ бачки др Иринеј

Егзарх Јован непожељан и у Србији

Македонска делегација је посљедњи пут, на челу са тадашњим предсједником Македоније,Бранком Црвенковским, ушла у манастир 2004. године. Дочекао их је ондашњи премијер Србије, Војислав Коштуница, епископи Иринеј и Пахомије, али и егзарха Охриске архиепископије СПЦ Јована (Зоран Вранишковски).

Присуство егзарха Јована, никако се није допало делегацији из Скопља, јер је Јован једва годину дана прије тога рашчињен од стране (канонски непризнате) МПЦ са мјеста епископа. Он је, наиме, прихватио црковно и канонско јединство са СПЦ и духовну јурисдикцију покојног партијарха Павла над територијом Републике Македоније, за шта је у Македонији судски прогоњен.

Егзарх Јован је тренутно у изгнанству из Македоније у страху од хапшења, јер македонска држава активно помаже МПЦ (што је ваљда и природно у овим околностима) и спречава чак и регистровање вјерске заједнице на својој територији, која заступа канонско јединство са СПЦ. Није успјело регистровање чак ни под називом „Грчко-православна Охридска архиепископија Пећке патријаршије“, што је некако сувише световна прича обзиром на празник Св. Илије Громовника, који славе обе цркве без обзира која је канонски призната, а која не.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *