Испливало на површину заборављено предграђе

Исушивањем Горичког језера код Требиња након 15 година, због ремонта постројења Хидролектрана на Требишњици, „бљеснуло“ је давно заборављено предграђе са мостовима, каменим кућама, црквом и надгробним споменицима. Грађевине које су годинама лежале под водом вјештачке акумулације, ових дана угледале су свјетлост дана и посвједочиле да се у тој долини одвијао живот све док шездесетих година […]

уторак, јун 7, 2011 / 21:36

Исушивањем Горичког језера код Требиња након 15 година, због ремонта постројења Хидролектрана на Требишњици, „бљеснуло“ је давно заборављено предграђе са мостовима, каменим кућама, црквом и надгробним споменицима.

Грађевине које су годинама лежале под водом вјештачке акумулације, ових дана угледале су свјетлост дана и посвједочиле да се у тој долини одвијао живот све док шездесетих година дио ораница са свим другим објектима није прекрила вода.

Посебно дивљење изазива жељезнички мост којим су пролазили возови према Црној Гори, а градила га је Краљевина Југославије крајем двадесетих и почетком тридесетих година прошлога вијека.

Стотињак метара низводно налази се Арсланагића мост који је некада спајао обале Требишњице, а који је у 16. вијеку у част свога сина Арслана саградио Мехмед-паша Соколовић.

Археолог Ђоко Одавић каже да је, изградњом хидроенергетског система на Требишњици, Арсланагића мост 1966. године пресељен на локацију насеља Градина и да спаја обале Требишњице код приградског насеља Градина, с једне, и Полице, са друге стране.

Према његовим ријечима, тада је обиљежен сваки камен, тако да је приликом поновног зидања задржан аутентичан изглед.

Заробљена водом тада је остала и црква саграђена у 18. или 19. вијеку у чијој је близини након формирања језера направљен нови храм, као и надгробни споменици мјештана тадашњег села Мост.

Велику пажњу привлачи и такозвано "мртво коло" које није покретала снага воде као долапе на Требишњици, већ људи својом снагом да би заливали усјеве.

Одавић каже да је покренута иницијатива да се коло извади са дна језера и реконструише, јер је у веома лошем стању, након чега би се, највјероватније, пренијело у двориште Музеја Херцеговине.

Љепота подводног заборављеног села биће доступна свим знатижељницима до 10. јуна када ће га поново сакрити воде вјештачке акумулације.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ово је сјајна прича. Било би добро када би неко отишао и усликао све то, још боље би било да ту цркву извадимо и гробове пренесемо на неко мјесто, достојно светиње и људи!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *