Исландово изједначавање плата по половима и млаћење празне сламе

Исланд је, усвајањем новог закона у парламенту у којем 50 одсто посланика чине жене, постао прва држава на свијету у којој мушкарци и жене морају да буду једнако плаћени.

петак, јануар 5, 2018 / 20:35

Вијест су пренијели сви медији, без икаквог критичког осврта. Мала занимљивост гласи да је прва влада Алексиса Ципраса међу првим одлукама донијела сличну одлуку, па није јасно како то да је Исланд први. Није јасно ни како то да “ништа слично” не постоји у другим земљама, које су такође високо на љествици “равноправности полова”. Барем је то лако. И требало би бити основно.

Али ствари нису као што звуче. Мит о различитим примањима мушкараца и жена је један од конститутивних митова нове свјетске идеологије. О њему се прича као да заиста постоји, иако нико никад није понудио двије платне листе гдје се тако нешто може видјети.

Заправо, читава конструкција почива на томе да се вјештим статистичким обманама прикаже да разлика постоји. Другим ријечима, у исти кош ставите директора и секретарицу, и установите разлику у платама. Један од најбезобразнијих примјера манипулације је била вијест о томе да мушкарци имају веће плате (истакнуто у наслову) а у тексу се при крају објашњава да је један од разлога “вјероватно то што жене више бирају шесточасовно радно вријеме”. То је иначе погодност коју у западним земљама имају мајке које желе краће радно вријеме, да би имале више времена за породицу.

Према новом закону на Исланду, компаније и владине институције које имају више од 25 запослених мораће да спроводе политику једнаког исплаћивања радника, иако се не наводи шта је “једнако исплаћивање”. Различита радна мјеста и задаци, различити описи посла, различито образовање, и мноштво других тешко мјерљивих фактора утиче на плате. Као и лично погађање приликом уговарања радних услова.

Потпуно је неодржива бесмислица да неко коме је у изнтересу да оствари профит, неког плаћа више само зато што је одређеног пола. Најсликовитији је примјер у спорту, попут тениса, гдје је такође заговарана “равноправност у примањима”. Једноставно, мање гледалаца гледа женски тенис, мање их је спремно да издвоји новац за улазницу, или да проведе вријеме уз ТВ пренос. То потом вуче интересовање спонзора, и зантересованост медијских кућа да купе пренос – нудиће више новца за оно што ће гледати више људи и за шта ће спонзори дати више пара.

Рачуница је једноставна. Ако има довољно неиспраних мозгова да је изведу.



5 КОМЕНТАРА

    1. Ниси у праву, ђе ти живиш…то је тако некада било у нека назаднија времена.
      Ми смо данас у савременом добу, чак испред Исланда…наше опајдаре узимају по 10 000 мјесечно…у петак оду у пеМзију са 30 000 отпремнине а у понедељак дођу на посао…док ратницима пред Божић долазе да сијеку струју, здраве пензионишу, а инвалидима кажу не испуњавате услове…држава планира развој и напредак на запошљавању инвалида…,и још нам Цеца подари 5000 евради…јебо Исланд

  1. Ako bi žene stvarno plaćali manje za ISTI rad, niko ne bi zapošljavao muškarce, a firme koje bi to radile bi brzo bankrotirale, jer bi njihovi proizvodi i usluge bile skuplje, a ISTOG kvaliteta u odnosu na jeftinije koje bi imale firme koje zapošljavaju žene i manje ih plaćaju.

  2. Ovo se zove DRŽAVA! Tvorevina kojoj su vlastiti stanovnici i njihovi životi ispred kamatarskih profita i petljavina.Država koja je država ljudi a ne apstraktnih povesnih granica i simbola.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *