Ислам против империјализма

Ако је планирала овакве масовне нереде у исламском свету око филма „Невиност муслимана” Ал Kаида је постигла циљ. Пише: Мирослав Лазански  О њој се опет говори, америчке обавештајне и безбедносне службе сада убрзано истражују јесу ли протести и насиље у муслиманским државама спонтани, је ли спорни филм спонтано и настао, или га је заправо финансирала […]

понедељак, септембар 17, 2012 / 15:59

Ако је планирала овакве масовне нереде у исламском свету око филма „Невиност муслимана” Ал Kаида је постигла циљ.

Пише: Мирослав Лазански 

О њој се опет говори, америчке обавештајне и безбедносне службе сада убрзано истражују јесу ли протести и насиље у муслиманским државама спонтани, је ли спорни филм спонтано и настао, или га је заправо финансирала Ал Каида, можда неки њен огранак, рачунајући на експлозију гнева исламског света.

Или је то све плод рада извесног египатског Копта у Калифорнији, некаквог ситног криминалца и преваранта. На чију продукцију јефтиног филма нико из америчке обавештајне заједнице од 200.000 запослених агената и безбедњака, са годишњим буџетом од 25 милијарди долара, није на време обратио пажњу.

Ситни преварант снимио филм, исламски свет се распомамио, глумци филма као сви глумци одмах се јавно одрекли филма, јер били су „преварени и нису знали шта снимају”, а укупни резултат доста је поразан за САД. Не само да су убијене америчке дипломате, већ је степен антиамериканизма у исламским државама и друштвима додатно порастао. Нове жртве, нови напади у старом рату који интензивно траје од 11.9.2001. године.

Је ли, дакле, филм „Невиност муслимана” још један доказ „сукоба култура”, односно сукоба између глобализације и исламизма? За Запад је то крсташки рат против тероризма, неки представници исламског света говоре управо о борби против тих крсташа са Запада. Да ли Запад прави грешку када остатак света гледа кроз призму религије? Када је Пакистан својевремено направио атомску бомбу на Западу се говорило о „исламској атомској бомби”, а не о пакистанској атомској бомби. Односно, да ли за све што год да се ради у исламским земљама Запад каже да је то исламско? Другим речима, ако Бедер Мајнхоф нису били правило, ако ни Хезболах није правило, је ли ИРА у Северној Ирској правило? Када се у Ирској говори о ИРА, да ли се истовремено мисли на хришћански тероризам?

Однос између исламског и западног света несумњиво је компликован. Разлог томе није толико у принципијелним супротностима колико у трауматичним дешавањима у муслиманском светутоком прошлог века. У 20. веку колонијалне силе донеле су своје концепте секуларних демократских држава и тржишне економије у арапски свет, а елите тих земаља биле су тиме одушевљене. Ипак, многе људе успех тих идеја није ни дотакао, они су имали потешкоће да нађу посао. Исламске радикалне и мање радикалне групе брзо су испуниле рупе, оне су посредовале у образовању и медицинској нези, све у име ислама. Управо из тог мирољубивог доброчинства израсли су исламски радикали, као некада бољшевици у Русији.

Наравно да већина Арапа не одбија глобалне вредности као што су демократија, људска права и социјална правда. Но, раширио се осећај фрустрације и понижења због свега онога што се на Блиском истоку догађало и догађа, због тога што у арапским државама изостаје прогрес, а Арапи генерално сматрају да су искључени из благослова глобализације тамо где их има. Насиље користи мањина која користи дубоки осећај понижења у арапском свету. То није израз сталног сукоба култура, али ако у Европи крава живи са 2,5 долара дневно, а у неким арапским земљама човек живи са мање од једног долара, онда нема чуђења што има тероризма. И тај се осећај понижења шири и међу муслиманима у Европи, у предграђима великих градова где екстремисти регрутују свој подмладак. Француска се са тим већ суочила и суочава. Неофундаменталисти се боре против глобализације, али су заправо њен производ. Имами кажу: „Твој осећај изолованости је твој благослов, ти си сада спреман да научиш праву науку ислама”.

Погрешно је најновије немире у исламском свету гледати искључиво кроз аспект вере, иако је спорни филм првенствено и тумачен као увреда ислама. Ипак, циљеви екстремиста нису верски, Ал Каида не напада цркве у Риму, или у Паризу, већ Америку, њену војску, капитализам. Значи, класичне циљеве милитантне левице. Оно што смо видели и што још гледамо ових дана на улицама градова у исламском свету, наравно, да је насиље са елементима тероризма. Али, то је истовремено и модеран антиимперијалистички покрет, који само злоупотребљава ислам. И то треба имати у виду.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *