Ископавање Мона Лизе

Тим истраживача из Фиренце ископће кости жене за коју се вјерује да је Леонарду да Винчију била модел за његову најпознатију слику. Научници се надају како ће реконструкција њеног лица напокон окончати дугогодишње полемике је ли Лиса Герардини била модел за Мона Лизу или није. Једна од најпознатијих слика на свијету позната је и под […]

субота, април 9, 2011 / 17:48

Тим истраживача из Фиренце ископће кости жене за коју се вјерује да је Леонарду да Винчију била модел за његову најпознатију слику.

Научници се надају како ће реконструкција њеног лица напокон окончати дугогодишње полемике је ли Лиса Герардини била модел за Мона Лизу или није.

Једна од најпознатијих слика на свијету позната је и под именом Ла Ђоконда, по Франчесцу дел Ђаконду, супругу Лисе Герардини, који је од да Винчија наручио портрет своје супруге.Ископавање ће започети крајем априла у некадашњем самостану у средишту Фиренце. Иако је према подацима из тог времена Герардини 1542. године покопана у самостану Сант’Орсола, вјерује се како је њена гробница пресељена у самостан у којем ће се и ископавати.

Лоша је вијест да су остатке баш тог самостана прије 30 година булдожери сравнили са земљом. Но, претпоставља се да су гробнице испод земље ипак неоштећене.Тим ће водити историчар умјетности Силвано Винћети који је прошле године објавио да је пронашао посмртне остатке италијанског сликара Каравађа, који је наводно умро 1610., а чије тијело никада није пронађено. Винћетијеве тврдње касније су оповргли други стручњаци.

Тим научника ће кориситити посебан радар како би пронашли скривене гробнице у самостану. Ако открију остатке Лисе Герардини, упоредиће ДНА с остацима двоје њене дјеце који су покопани у једној другој цркви у Фиренци, а потом јој реконструисати и лице.

Винћети и његов тим већ су реконстрисали изглед лица неколико ренесансних умјетника на темељу њихових лобања.

Да Винчи је Мона Лизу почео сликати 1503., а завршио 1519. године. Слика је данас у власништву француске владе и налази се у музеју Лувр у Паризу гдје је провела буран ‘живот’. 1911. је један Италијан, запосленик галерије, украо како би је вратио у домовину. У Лувр је враћена тек двије године касније. 1956. је у чак два наврата била мета вандала, након чега је испред слике постављејно непробојно стакло. То се показало мудрим потезом јер је прошле године једна Рускиња на слику бацила шољицу с чајем, изреволтирана тиме што јој је одбијен захтјев за добијање француског држављанства.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *