Иринеј: Ћирилица је свето писмо и не треба га заборављати!

Ћирилица је свето писмо јер су на њему написана најљепша и најзначајнија дјела српске културе и историје, и зато га се не треба одрицати и заборављати, изјавио је синоћ патријарх српски Иринеј. "Срамота је што смо ћирилично писмо готово заборавили. Када прођемо градом ријетко ћемо наћи ћириличне натписе и српска имена фирми, већ су они […]

петак, април 15, 2011 / 09:45

Ћирилица је свето писмо јер су на њему написана најљепша и најзначајнија дјела српске културе и историје, и зато га се не треба одрицати и заборављати, изјавио је синоћ патријарх српски Иринеј.

"Срамота је што смо ћирилично писмо готово заборавили. Када прођемо градом ријетко ћемо наћи ћириличне натписе и српска имена фирми, већ су они написани страним писмом, па онај ко дође са стране може помислити да је у неком европском граду, а не у нашем српском Београду", казао је патријарх Иринеј на скупу посвећеном "ћирилици у информатичком друштву".

Не треба имати ништа против латинице, јер је она значајно писмо и добро је знати и једно и друго, али нема разлога нити оправдања да се стидимо ћирилице, казао је патријарх Иринеј у Парохијском дому Храма светог Саве.

"Наше писмо је свето, јер су на њему написана најљепша и најзначанија дјела, међу којима је Мирослављево јеванђеље, понос наше културе и писмености и којим у свету представљамо наш средњи вијек, век Немањића када смо били Европа, којој се данас нудимо да нас приме", истакао је Иринеј.

Он је оцјенио да се одрицањем ћирилице удаљујемо од своје историје, културе и чинимо себе сиромашнима и зависнима од друге културе.

Патријарх је казао да је ово моменат када треба да се запитамо зашто је то тако, додајући да то сигурно није интерес српског народа, него неког ко жели да га обезличи.

"Нека да бог да свијест припадности српском народу буде што живља и да своју свијест и културу градимо на темељима које смо наслиједеили", казао је Иринеј.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је казао да је ћирилично писмо у историји српског народа било просвећујуће и зато се поистовећује са српским народом.

"Ћирилично слово је подијелило судбину српског народа откако смо га примили до дана данашњег. Оно је прослављано, али и забрањивано, уништавано и бомбардовано, али је и васкрсавало у својој слободи и слави и отварало нас према свијету јер у њему нема искључивости, већ нам омогућава да разумијемо своју културу, а на тај начин и друге културе", рекао је Јоаникије.

У организацији Удружења грађана "Кнез Мирослав" овом приликом свечано је отворена и изложба ћириличних фонтова "Ћирилица данас – проф. Стјепан Филеки", а посјетиоци ће до краја мјесеца имати прилику да се упознају са креативним рјешењима фонта ћириличног писма.



2 КОМЕНТАРА

  1. „Патријарх је казао да је ово моменат када треба да се замислимо зашто је то тако, додајући да то сигурно није интерес српског народа,него неког ко жели да га обезличи“.

    Има нас који смо се над овим замислили још пре две деценије и који смо ширили истину о узроцима страдања ћирилице.О томе је Драгољуб Збиљић написао десетак књига, једну заједно са мном, а моја друга књига носи наслов „ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем латинице у српски правопис“. Нисам приметио да је било ко други осим нас двојице
    писао да је главни проблем управо српски правопис,којим је и ова хрватска латиница именована српским писмом. Лепо је патријарх рекао да неко хоће да нас обезличи. То је увек хтела римокатоличка црква, али су се српски комунисти показали лукавији него све папе заједно, кад нису формално забранили ћирилицу него су 1954.г. српски језик преименовали у српскохрватски Новосадским књижевним договором,па у њега увели и латиницу као равноправно писмо са ћирилицом.Наравно да је равноправност била лажна,па је ускоро почело државно насиље над ћирилицом,све до престанка производње ћириличких писаћих машина,осим за македонски језик. О овоме ћуте као заливени српски професори и академици јер је то било масло њихове струке,а годи им што је народ поверовао у њихову лаж да је Вук аутор и ове хрватске латинице, па ће му остати она ако пропадне ћирилица. Хрвати су напустили поменути језички споразум још 1967.јер су планирали да имају једно хрватско писмо,хрватски језик и хрватску државу. Срби тај споразум нису напустили до данашњег дана,него су латиницу и унапредили увођењем у српски правопис. Док су други градили своје државе, Срби су градили Југославију. Кад Срби имају два писма онда ћирилица престаје да буде српска национална вредност и постаје само једно од два средства за записивање српског језика. Она се може вратити Србима само ако јој се правописом врати карактер националног симбола. Међутим, и данас у сваком Србину чучи по један Југословен ( академик Драгослав Михајловић Михиз), па се он поноси богатством имања два писма.
    Пошто видим да власт у Српској држи до ћирилице колико и до лањског снега, саветујем јој да размисли о овом писању фра Дудака Бунтића Исидору Кршњавом 7.јула 1914. :“пошто је народ један има носити и једно име, Хрват, земља Хрватска, један сабор, једно писмо, једна застава,једна и јединствена обука.“
    Републици Српској су потребни национални симболи као хлеб и ваздух,али се у њеним школама учи да су оба писма равноправна. Тога није било ни у комунизму, јер је лажна равноправност декларисана 1954.била у српскохрватском језику, а сада је у чистом српском језику. То ме подсетило на ону паролу кад је Броз био пред умирањем : И ПОСЛЕ ТИТА,ТИТО.
    Дакле, ако је хрватска латиница засејана у српском правопису,из ње не може да никне ћирилица.

    1. Видићу, иза зареза се направи размак, па онда напише слово. Некоме јо штити ћирилицу то се не би требало дешавати.

Оставите одговор