Интервју са Радованом Караџићем (али прави)

Овај интервју је својеврсан преседан, јер тако нешто није до сада одобравано од стране Хашког трибунала.  Овај пут није ријеч о фикцији. Није у питању збирка приповједака уредника Фронтал.РС, већ истински интервју који је у априлу ове године дао бивши предсједник РС из притвора у Хагу. Медији у РС су у ударним терминима и на […]

среда, септембар 1, 2010 / 18:33

Овај интервју је својеврсан преседан, јер тако нешто није до сада одобравано од стране Хашког трибунала.

 Овај пут није ријеч о фикцији. Није у питању збирка приповједака уредника Фронтал.РС, већ истински интервју који је у априлу ове године дао бивши предсједник РС из притвора у Хагу. Медији у РС су у ударним терминима и на насловним странама објавили његове дијелове, али никако у цјелини.

 
Објављујемо га данас интегрално захваљујући постојању Востока, интернет странице која се бави ширењем вијести из Русије на српском језику, као и популаризацијом руске културе уопште. Текст је пренесен без измјена у преводу одговора, јер данас некадашњи предсједник РС користи екавски изговор српског језика:
 
Након вишемјесечних преговора, каналу Русија данас (Russia today) је напокон одобрен интервју са вођом Срба из Босне и Херцеговине током рата, Радованом Караџићем, коме се у Хагу суди за масовна убиства за вријеме рата у Босни од 1992. – 1995. године.
 
Тврдите да су, током хапшења, била нарушена Ваша људска права. На који начин? Зашто би Трибуал, који тврди да штити људска права, користио методе које сте навели?
 
Ја сам заиста попунио пријаву у којој сам тврдио да је хапшење нарушило моја права, пропустом, оних у Београду који су ме ухапсили, да ме обавесте о разлозима мога хапшења, да ми дозволе контакт са вањским светом и да ме на време изведу пред судију. Држали су ме три дана, а да нисам знао ко су моји заробљивачи. Мислио сам да су можда ловци на главе, који покушавају да добију награду од 5 милиона америчких долара. Замолио сам их да пошаљу поруку, да људи знају да сам добро, али су они то одбили. Током тог периода, није ми био дозвољен контакт ни са ким. Тек су ме четврти дан извели пред судију у Београду. Разочаран сам што Трибунал није успео да очува моја права по овом питању.
 
Многи тврде да је Трибунал увелико  једностран. Који је, према Вашем мишљењу, стварни циљ процесуирања?
 
Дајем све од себе да се браним, под веома тешким околностима. Мораћемо причекати да видимо какво ћу суђење имати, пре него што сазнамо који је стварни циљ процесуирања.

Ричард Холбрук и даље пориче споразум, за који Ви кажете да сте га склопили са њим 1996. године, којим се гарантује Ваш  имунитет. Ви сте пристали на то тако што сте нестали из јавног живота – шта Ви мислите зашто је споразум раскинут?
 
Или Холбрук никада није намеравао да поштује споразум, једино да оствари краткорочну победу збацивши ме са положаја, или није имао снаге да види да је споразум био у част, упркос бучном негодовању, мог процесуирања од стрране других актера. Нема сумње, за људе који су били укључени, да је споразум постојао, и закључак  је да је  једини пропуст била резолуција Савета безбедности по том питању, која се још увек могла десити. У противном, без претходног решења, није се могао досећи никакав мир.
 
Kаква је била сврха текста споразума које су објавиле новине „Глас Јасности“. У тексту се наводи да се САД могу унилатерално повући из тога. Да ли Ви мислите да је то оно што се десило? Зашто би они то урадили?
 
Наводно писани споразум са Холбруковим и мојим потписом је био лажан документ. И то не од стране неког блиског мени, пошто је мој потпис такође заборављен.
 
Српске власти су Вас одале Вашим заробљивачима. Да ли се осјећате изданим од стране земље за коју сте се борили?
 
Не осећам се изданим од стране Србије, јер ми они никада нису обећали да ме неће ухапсити. Не знам са којим стварима су се морали бавити, јер ја нисам на њиховом месту. Уколико је држава имала валидан разлог, и уколико би моје хапшење помогло Србији и Републици Српској, ја нећу замерити. Бојим се да нису добили ништа за мене, тако да ми се чини да сам био протраћен са становишта интереса Србије. У сваком случају, нисам против тога да се суочим са својом судбином – све је то борба за мој народ.
 
Какава су Ваша очекивања? Хоћете ли моћи да се борите за своја права на овоме суду?
 
Овај правосудни систем је потпуно различит од онога који ја познајем. У нашем систему постоји „истражни судија“, који спроводи истрагу и за тужиоца и за одбрану, и током те фазе они сарађују, и утичу на поступак, док у „општем праву“ тужилац спроводи своју, а одбрана своју истрагу. Одговорност је одбране да на одговарајући начин информише Комору током суђења, и стога да буде добро припремљена. Одбрани је потребно довољно времена и средстава да то уради, као и сарадња различитих земаља, да би се добила одговарајућа документација. Неке од њих сарађују, и ја сам им захвалан на томе. Неке не, и ја сам захвалан Комори због разумевања за потребе одбране и на препорукама тим земљама, и неким другим добрим одлукама, међу којима је и ова могућност да дговарам на Ваша питања.
 
Да ли вјерујете да је Србија заувијек изгубила Косово?
 
Никада не кажем заувек. Постоји  једна прича у мојој земљи: Један човек је говорио својој ливади:“О, моја ливадо, ти си моја, заувек моја.“ А ливада је одговорила:“ Не буди луд, мене је поседовало стотине власника, који су били слепи на једно око, а камоли оних који нису били слепи. Ти се мењаш, ја остајем.“ Јевреји су се вратили у Јерусалем, након што су се молили две хиљаде година.  А Косово је српски Јерусалем.
 
Какве су шансе за Србију да се у скорије вријеме придружи ЕУ и НАТО?
 
Србија би се одмах требала придружити Европи, али нико се не би требао придружити НАТО. НАТО је као стара алатка, коју је теже чувати, него што је вредна одржавања. НАТО користи Русију да плаши Европу и узима европски новац. Али и Русија је такође део Европе – једна другу требају у миру. Било би много боље, када би се цео свет придружио НАТО-у,  и звали би га Војска Уједињених нација, или га се решити.
 
Србија жели да се придружи ЕУ. Међутим, већи број земаља ЕУ су признале независност Косова. Није ли то парадокс, контардикторност?
 
Постоји доста контрадикторности у односима Србије и земаља ЕУ, али то није омело интеграцију са Европом. Срби и Србија нису баш објективни,  када су у питању западњачке империјалистичке намере,  и не бисмо требали преценити наш властити значај. Али ова криза је послужила као припрема за догађаје који ће следити. Србија и Република Српска су биле као нека врста вуду лутке за Русију. Наши западни пријатељи из два светска рата су нам забили нож у леђа, а мислили су на Русију. Сумњају на нас као на потенцијалне руске савезнике, али притишћући нас, гурају нас чак ближе Русији. Ми смо увек волели  Русију због њене културе, али сада кажу да нам је Русија једини излаз. Поред тога, западна империјалистичка иницијатива је стереотипно заслепљена опасношћу од Русије, мада Русија никада није намеравала да освоји Европу, која је сада дом пензионера, студената и незапослених. У међувремену, постоји много других држава као што су Кина и Индија, које све више и више расту, али западњачка опсесија Русијом наноси штету Србима.
 
Наполеон је желео да створи јединствену Европу, али је мислио да прво заузме Русију, и није успео. Хитлер је чак имао споразум са Русијом, али је желео да сврати и освоји Русију, пре него што даље настави са својим походом на Европу. Један руски писац је рекао да Русију можете разумети  умом, а ја бих додао да се може поседовати оружјем. Други не би требали правити такве грешке, јер је и Русији потребна Европа, и вољна је да поштено тргује. Србија је одувек била европска. Било би дивно када бисмо се придружили Европи, без оваквих понижења, бомбардовања, уцена и, коначно, покушаја да се наметне неприхватљива цена,  да се одустане од Косова. Иначе, ми делимо све европске вредности и нама не би било тешко да се слажемо са Европом. Срби, који живе широм Европе, су веома интегрисани,  без икаквих културолошких проблема, и веома се истичу у својим професијама.

 

 

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *