Интелигенција

Гостимир Поповић о интелигенцији као друштвеној групи и њеној улози. У друштвенополитичком значењу интелигенција је друштвена група која се издвојила од осталих група на основу одређене поделе рада али и на основу врсте утицаја у одређеном друштву или његовим деловима. Основна карактеристика ове групације је у томе што она на неки начин “производи” идеје ставове […]

уторак, мај 17, 2011 / 06:41

Гостимир Поповић о интелигенцији као друштвеној групи и њеној улози.

У друштвенополитичком значењу интелигенција је друштвена група која се издвојила од осталих група на основу одређене поделе рада али и на основу врсте утицаја у одређеном друштву или његовим деловима. Основна карактеристика ове групације је у томе што она на неки начин “производи” идеје ставове или читаве теорије те их преноси и популаризује код других сегмената друштвене заједнице.

Само постојање одређене групације која се може подвести под категорију интелигенције значи да одређено друштво поседује критичну масу знања и да је оно концентрисано код групације људи оспособљених и способних за креативно решавање друштвених питања. Само висок ниво знања и појединачних звања није довољан да би групација интелектуалаца била од велике користи свом друштву.

Основни захтев који се поставља пред интелигенцију јесте њен друштвени ангажман у сегментима у којима појединачно, групно и глобални имају највише знања и искуства да би га ставили у службу народа из ког су потекли и у чијем друштвеном систему делују,

Интелигенција и инителектуалци као појединци и мање више организовани колективитети имају врло велику одговорност према целокупном друштвеном животу јер њихова реч има посебну “тежину” и може да направи врло значајне позитивне али и негативне помаке.

Република Српска и српски народ у целини заиста имају врло бројну и квалитетну интелигенцију која није активна у мери у којој би требала да буде. Без обзира колико носиоци политичких и институционалних функција тражили и позивали, интелигенција и интелектуалци су обавезни и одговорни да у служби свог народа делају и без неког посебног позива.

Само на тај начин могу да дају свој пуни допринос као личној афирмацији тако и афирмацији свог колективитета а тиме допринесу бољој, стабилнијој и сигурнијој будућности Српске.



Оставите одговор