Интелектуализам ради интелектуализма

Очигледан парадокс данашњег друштва је чињеница да никада нисмо имали више студената и високообразованих људи, а да се при том број интелектуалаца толико смањио да се може набројати на прсте једне руке. Пише: Тања Јањић Да ли су студенти упропастили образовни систем или је образовни систем упропастио њих, нова је кокошка-јаје дилема нашег времена. У […]

понедељак, септембар 3, 2012 / 05:15

Очигледан парадокс данашњег друштва је чињеница да никада нисмо имали више студената и високообразованих људи, а да се при том број интелектуалаца толико смањио да се може набројати на прсте једне руке.

Пише: Тања Јањић

Да ли су студенти упропастили образовни систем или је образовни систем упропастио њих, нова је кокошка-јаје дилема нашег времена. У сваком случају, поред свих осталих дефицита, имамо и онај интелектуални.

Хорничан недостатак људи који натпросјечно критички и аналитички промишљају о друштвеној стварности евидентан је у устајалој атмосфери мрклог вилајета, гдје од ‘’паметних људи с телевизора’’ можете чути само фразе и долијале дејтонске доскочице.

Интелектуалаца или нема или се крију, а њихова мјеста су заузели полуписмени полтрони малограђанских манира и навика. Понекад владини, по потреби невладини, (ин)телектуалци су преварили и себе и друге. Убијеђени да је вријеме великих људи и великих дјела давно прошло, свој ангажман су замијенили за ситне добити, а статус интелектуалца претворили у егоистичну титулу, које племенит ум може само да се згража (и сели у Канаду).

Они су свуда око нас: на факултетима, академијама, скупштинама, а мимезис је њихов стил живота. Пишу књиге, које нико не чита (осим ако је приморан), и које нико на свијету не цитира јер немају никакав научни значај. Често су и пјесници, да би свом лику и дјелу дали једну мистичну ноту и да би изазвали значајно климање глава оних који мисле да је нешто добро јер је промовисано у Банском двору. Медији су омиљено подручје њиховог бивствовања. Знате, то су они људи које бар једном седмично видите у јефтиним политичким магазинима, и који су при том самоувјерено компетентни да објасне сваку тему – од рецесије до открића Хигсовог бозона. Своје (ин)телектуалне досјетке обавезно твитају, а кружоке су замијенили твитосфером, гдје сујету хране правећи топ-листе најбољих.

Да се оградим од гађања ципелом, све наведено примјенљиво је и на интелектуалке. Уз то, оне су редом окупиране само једним проблемом – феминизмом. Феминизам заправо није проблем, али помахнитале квази-феминисткиње свакако јесу. Једну од најљепших идеологија у посљедњих 2000. година, тако су свеле на прерпирку о језичкој џендер равноправности. Неке су чак и професију од тога створиле. Препознаћете их већ на сваком научном или културном скупу, како из угла мрачне сале на сваку вашу ’’Поштовани учесници, гледаоци, посјетиоци…’’ оне довикују ’’…и учеснице, гледатељке, посјетитељке…’’. Тренутно раде на великом пројекту, којим претендују на освајање Нобелове награде, на тему: ’’Како гласи женски род од именице ТРЕНЕР’’. Ако нећете да упаднете у неприлике , будите џендер обазриви и запамтите да нема јачег аргумента од: ’’То је дискриминирајуће’’. Ултимативни шах-мат потез.

Дакле, драги интелектуалци вратите се на своја мјеста (ако треба и лактањем), јер друштво вас треба.Ви који волите да вас тако називају, схватите да сте се прихватили тешког посла. Прије свега, будите свјесни одговорности која иде уз ту привидно ласкаву титулу. Бити интелектуалац значи бити лидер, постављати моралне стандарде, будити народ и увијек критиковати. Интелектуалци треба да указују на неправилности у друштву и да потом сарађују са новинарима и активистима да би се проблеми отклонили. Интелектуалци заправо воде друштво, власт га само држи на окупу. И за разлику од власти, за то нема ни плате нити уживања у привилегијама. Задатак интелектуалца није да се слика или руча са званичницима по скупим ресторанима.

Жуљеви интелектуалца треба да буду већи од радничких, а леђа да очврсну од бичева зависти и негодовања. Производ интелектуалца је идеја, а идеја захтијева жртву. Ако не схватате своју улогу, онда сте обични фолери и преваранти. И ми смо тога свјесни.



0 КОМЕНТАРА

  1. Kakvi intelektualci, studenti suti i uce, a na kraju ce skontati da su vise gubili vrijeme nego sto su nesto naucili, a i uce teorije stare desetine godina!
    Pa kad profesori i ljudi koji stvarno vaze za intelektualce nista ne govore niti kritikuju, vec ponekad na predavanjima kazu koju protiv ove uzaludosti, zna se koliko je sati!

  2. Псеудоинтелектуалци, полусвијет, лажна интелектуална елита, уствари непостојећа душтвена елита, осим она материјалистичко-снобовска, која знање мјери количином насакупљаног новца, али зато кад наиђе први финансијски потрес, погубе се ко зечеви у шуми!
    За ове садашње “зналце” би некадашњи обични исцјелитељи, шумски духови, шамани, били Ајнштајн лично!

  3. “Очигледан парадокс данашњег друштва је чињеница да никада нисмо имали више студената и високообразованих људи, а да се при том број интелектуалаца толико смањио да се може набројати на прсте једне руке.”

    Додала бих и да никад није било више дипломираних економиста, правника и разних менаџера а економије, правне државе и доброг управљања ни у причи.

    А те феминисткиње су тек посебна прича…не бих да простачим па ћу да завршим реченицу;)

  4. Kakvi crni intelektualci. Pročitajte samo malo diskusija na ovom forumu vidjet će te da su budale ,palamudi,idioti,psihopate,kreteni,primitivni ološ i kakvi sve ne progovorili i zavladali. Ko to ne vidi i sam je iz jedne od pobrojanih kategorija.

  5. “Видјет ће те”? Видјет ће мо! 😀

    Добро је овде, како је на другим мјестима. Некада је ово био елитни портал. Биће опет, када администрација постане активнија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *