Индија: Фосили инсеката мијењају важећу теорију

У 150 килограма тешком комаду ћилибара старом 50 милиона година, научници пронашли више од 700 очуваних врста древних инсеката. Ово откриће у руднику у индијској држави Гуџарат показало да индијски потконтинент није био толико изолован како се вјеровало до сада и да његова фауна није еволуирала „сама“. Међународни тим научника открио је више од 700 […]

среда, октобар 27, 2010 / 16:34

У 150 килограма тешком комаду ћилибара старом 50 милиона година, научници пронашли више од 700 очуваних врста древних инсеката.

Ово откриће у руднику у индијској држави Гуџарат показало да индијски потконтинент није био толико изолован како се вјеровало до сада и да његова фауна није еволуирала „сама“.

Међународни тим научника открио је више од 700 непознатих врста древних инсеката заробљених у ћилибару (фосилизованој дрвеној смоли) старом 50 милиона година, пронађеном у стијенама камбријумског периода у једном руднику у индијској држави Гуџарат.

Откриће, описано у часопису америчке академије наука ПНАС, указује на сродство многих инсеката са врстама које данас постоје, што наводи на закључак да је упркос милионима година изолације, овај регион био биолошки далеко разноврснији него што се досад мислило.

Према важећој теорији о настанку континената, на почетку су на Земљи постојала само два такозвана суперконтинента: Лауразија на сјеверу и Гондвана нешто јужније. Поделом Гондване у доба средње Јуре, пре око 160 милиона година, већи дио њене територије остао је у јужној хемисфери, док је други почео да клизи према сјеверу.

То парче копна је плутало океаном више од 100 милиона година брзином од 15 до 25 центиметара годишње, да би се на крају сударило са Азијом и постало оно што данас називамо Индијским полуострвом.

Научници су дуго вјеровали да је изолација у којој је тај дио копна био тако дуго, утицала на формирање јединственог биљног и животињског свијета.

Међутим, за ову хипотезу, коју биолози називају ендемизам, готово да није било доказа с обзиром на то да у Индији влада углавном тропска клима која је неповољна за очување фосила.

Ново откриће до којег су дошли Јес Руст са Универзитета у Бону и његов тим истраживача из Индије, Њемачке и САД, наводи на закључак да се не може говорити о ограниченом распрострањењу организама.

Испоставило се да је већина буба заробљених у ћилибару у сродству не само са инсектима модерног доба, већ и са онима који су живјели милионима година раније у разним дијеловима свијета, укључујући Азију, Аустралију, па чак и Јужну Америку.

Вођа истраживања, др Руст је изјавио за Би-Би-Си да се то може објаснити повезаношћу копна, највјероватније низом мањих острва која су постојала прије судара са Азијом у еоцену.

„Биљке могу да плутају отвореним океаном хиљадама километара, а многи инсекти могу да лете и по неколико километара", рекао је Руст.

„Ријетко који инсекти могу да пређу велике водене површине, али зато могу да плутају заједно са биљним материјалом. Постоје и сићушни инсекти које вјетар просто разноси", додао је.

Научници су утврдили да је пронађени ћилибар настао од смоле добијене од дрвета Диптероцарпацеае које је расло у древним тропским прашумама, а данас је распрострањено у шумама југоисточне Азије.

До сада су стручњаци вјеровали да су тропске прашуме настале у миоцену, прије око 20 до 25 милиона година.

Недавно откриће, међутим, доводи у питање ту теорију. Дејвид Грималди са Америчког природњачког музеја, један од коаутора студије, рекао је да су кишне шуме старе барем 60 милиона година.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *