Неосјетљивост на антибиотике могло би да врати болести из 19. вијека

Резистенција бактерија на антибиотике је постала важан проблем за савремену медицину, а како би се сачувала дјелотворност антибиотика и за будуће генерације, неопходно је да се сви укључе у њихово одговорно кориштење.


Чак 700.000 људи годишње умре од инфекција које лекови не могу да излијече.

Отпорност на антимикробне лијекове, који иначе убијају микроорганизме и инхибирају њихов раст, попут антибиотика, проузрокована је преживљавањем оних најспособнијих.

На жалост, способни микроби значе неспособна људска бића. Отпорност на лијекове је најочигледнији примјер еволуције.

Људи су веома узрујани због ове отпорности од како су антибиотици почели да се користе у великим количинама од касних 1940-их. Њихов закључак да бактеријске болести могу опед да постану епидемија, испоставио се као погрешан. То је зато што је нестајање болести карактеристичних за 19. вијек, попут туберкулозе или колере, узроковано чистом водом, канализацијом, пеницилином и становању у много хигијенскијим условима.

Права опасност је много суптилнија. Чињеница да побољшање јавног здравља смањује туберкулозу у Индији, тешко ипак надоканђује губитак од 60.000 новорођенчади сваке године, чије су инфекције отпорне на лијекове. Тамо гдје постоје ендемичне инфекције, постоји и отпорност у лијечењу истих. Организми отпорни на лијекове попут на примјер "staphylococcus aureus", повећавају ризик од пост-оперативних инфекција.

Неправилна употреба антибиотика такође доприноси да болесници постану колонизовани или инфицирани бактеријама резистентним на ове лијекове.

Пошто борба са отпорношћу није лака мора се водити на неколико фронтова. Први је потрошња. Употреба антибиотика је у сталном расту. Болнице зато на примјер треба да смање њихову употребу, а да практикују бољу хигијену. Друго, Владе треба да образују јавност о томе како антибиотици дјелују и како они могу да помогну да се рашири отпорност.


 





КОМЕНТАРИ