Љубиша Ћосић: Ако се нико не вријеђа, вратили би Српско Сарајево плебисцитарно

Начелник Источног Новог Сарајева у интервјуу за Фронтал говори о плановима у току мандата, сукобу са градским нивоом власти, спајању малих источносарајевских општина, сједишта фирми из Србије у Ефбиху, те враћању префикса "Српско" испред имена града.



Питао: Марко Шикуљак

Шта су планови да се уради у току овог мандата, а који планирани пројекти су нешто што би могли навести као пројекти за будућност, који је на дуге стазе утицати на развој и изглед ваше општине?

У мандатном периоду од 2016. – 2020. године, у општини Источно Ново Сарајево ћемо фокус ставити на даљи наставак реализације започетих и нових инфраструктурних пројеката, попут изградње градског трга и реконструкције урушене спортске дворане, како би након што смо изградили градски парк „Гаврило Принцип“ са припадајућим рекреативним садржајима добили централну градску зону која ће представљати „срце“ Источног Новог Сарајева.

Такође, наставићемо даљи развој урбаног дијела општине, кроз изградњу нових саобраћајница и тзв. Треће централне саобраћајнице која ће представљати кичму будућег саобраћајног развоја града.

У том дијелу града, најбитнији пројекат који ћемо реализовати паралелно са развојем ове треће саобраћајнице, јесте саобраћајница која ће омогућити улазак у будућу пословну зону „Врањеш“, за коју смо, у претходном мандату, скупштинским одлукама одредили олакшице за привредне субјекте који ће бити саставни дио пословне зоне. Јефтиније земљиште, 50 % нижи трошкови ренте и уређења градског грађевинског земљишта, као и подстицаји за запошљавање су дио пакета понуде за привредне субјекте, који ће се наћи у овој пословној зони. Крајњи циљ јесте запошљавање до 200 нових радника у предузећима која ће бити у пословној зони.

Веома је битно рећи да нам је намјера да у идућој години окончамо радове на завршетку проширеног дијела Дома здравља у Источном Новом Сарајеву, изградимо још два дјечја игралишта у мандатном периоду, наставимо развој инфраструктуре и туристичке понуде у будућем туристичком комплексу у селу Тврдимићи, те додатно ојачамо инфраструктуру у руралним дијеловима општине.

Поред ових најбитнијих пројеката које смо набројали, наравно да имамо и детаљно развије програм рада и функционисања локалне заједнице у Источном Новом Сарајеву.

Какав спор је избио у односу са градом Источно Сарајево? Да ли постојање тог нивоа власти оправдава постојање, или другачије, шта урадити да боље функционише?

Наш спор са руководством града Источног Сарајева је резултат једне лоше, занемарујуће и искључиве политике коју је руководство града Источног Сарајева водило према општини Источно Ново Сарајево у претходне четири године.

Нажалост, ова политика била је предмет синхронизованог дјеловања како извршне, тако и законодавне власти града Источног Сарајева према нашој општини. Тамо гдје нам извршна власт на челу са градоначелником није могла отежати функционисање својим одлукама, на сцену је ступала скупштина града Источно Сарајево која је својим дјеловањем, које су највећим дијелом биле базиране на одлукама о расподјели буџетског новца града према општинама, искључивала општину Источно Ново Сарајево.

У претходне четири године, Скупштина града Источно Сарајево је за 5 општина у саставу града, које су биле вођене од стране СДС-а расподјелила преко 2 милиона КМ, без икаквих критеријума и транспарентног приступа, искључивши из цијелог поступка општину Источно Ново Сарајево, само због тога што је начелник био из СНСД. Нажалост, таквом политиком, нису схватили да тиме не кажњавају начелника, већ све грађане. И мислим да су их грађани на изборима и казнили због оваквог односа. Највећи апсурд је био да су одборници СДС-а и ПДП-а који су у Скупштину града Источно Сарајево делегирани из Скупштине општине Источно Ново Сарајево, гласали за одлуке у којима није било новца за њихову матичну општину.

Наравно, овакав приступ града могао би се још више анализирати и говорити о мноштву лоших потеза које је руковдство града Источног Сарајева повукло према нашој општини. Ипак, ми смо итекако свјесни значаја постојања и функционисања града Источно Сарајево, да не постоји толико погрешна политика која би нас довела у позицију да говоримо о његовој разградњи. Ту лежи и одговор.

У наредном периоду, кроз измјене Закона о граду Источно Сарајево треба тражити моделе, механизме и критеријуме који ће омогућити синхронизовани, подједнак и организован развој града Источно Сарајево. Треба ићи у правцу интеграције општина и равномјерног приступа развоја свих општина, а никако према процесима дезинтеграције и вођењу кракторочних лоших потеза.

Иницирали сте идеју о спајању двије општине, И. Илиџа и И. Н. Сарајево (и дио Источног Старог Града припада тој цјелини). Који су аргументи за то, и да ли тај приједлог наилази на разумјевање међу грађанима, у сусједној општини и републичким властима?

Ријеч је о старој идеји, која сасвим искрено, није наша изворно, већ се ради о ономе што је добар дио људи, а и сам предсједник Милорад Додик својевремено заговарао. Ми смо је само поново актуелизовали и одлучили да истрајемо на њој.

Општина Источно Ново Сарајево и општина Источна Илиџа представљају двије међусобно повезане и испреплетене локалне заједнице које су изузетно мале површине. Заједно имају 72 квадратна километра. Административно су повезане, чине једну географску цјелину и једини ресурс којим располажу су људи. Свакако, најзначајнији.

Поред ових, бројни су разлози који иду у прилог тезе спајања општина, попут поједностављења и смањења броја радника у администрацији, спајању јавних установа и институција, и много тога. Сматрам да ова теза има велику подршку међу становништвом наше двије локалне заједнице, и да ће сигурно бити реализована у периоду до наредних 10 година. Ту су и падински дијелови Требевића, који административно, али само административно припадају општини Источни Стари Град. У сваком другом смислу, представљају цјелину са општином Источно Ново Сарајево. Довољно је рећи да се на грбу наше општине налази планина Требевић, тако да је тиме и јасно објашњена припадност овог подручја, али и становништва, нашој локалној заједници.

Такође, веома битна ствар је да лоша политика руководства општине Источни Стари Град према овом подручју, која се манифестује у продаји земљишта на Требевићу, на бази регулационих планова који омогућавају урбанизацију ове планине кроз дозволу за изградњу пословних и што је веома лоше појединачних објеката становања, изазива страх код, не само становништва ових падинских дијелова Требевића, него и цијеле наше општине. Овакав однос не угрожава само функционисање општине Источни Стари Град, већ директно и наше општине, као и самог града Источног Сарајева. Моја теза када говорим о овоме је јако аргументована и сматрам да својом политиком руководство општине Источни Стари Град ствара услове да се дугорочно угрозе национални интереси Републике Српске.

Предсједник Додик је говорио о томе да је доста фирми из Србије пријављено у ФБиХ. Да ли се у вашој општини могу створити услови да многа предузећа послују у њој, а да им тржиште ФБиХ буде “пред носом?

Сматрам да пословна политика матичних предузећа из Републике Србије који своја представништва отварају у Босни и Херцеговини треба да буде да та представништва своје сједиште налазе у Републици Српској, а ако говорим о величини потрошачког тржишта, онда је сасвим логично да њихова сједишта буду у Источном Сарајеву, због близине Сарајева у ФБиХ.

Међутим, битно је рећи и да ове пословне одлуке морају бити реализоване у синхронизацији и уз подршку власти Републике Српске и Републике Србије, због тога што, уколико предузећа из Србије препустимо да своје пословне одлуке доносе само на бази профита, за очекивати је да ће њихова сједишта да буду у ФБиХ, због величине тржишта и лакшег уласка и позиционирања на њима.

Према томе, подршка власти Републике Српске и Републике Србије у смјештању представништава предузећа из Републике Србије у Источном Сарајеву и цијелој Републици Српској мора бити дио пакета заједничке националне економске политике.

Да ли размишљате о иницијативи да се вашем граду врати његово изворно име, Српско
Сарајево?

Таква иницијатива је увијек отворена и присутна. Наравно, уколико би се икада створили услови, да без потребе за вријеђањем других народа, створимо себи могућност да се називу града врати префикс „Српско“, ова инцијатива би била плебисцитарно подржана.

Све до тада, збоф историјских и вијековних веза Срба овог краја и њихове матичности и утемељености на овом подручју, ријеч „Сарајево“ не смијемо умањивати.





КОМЕНТАРИ

    • Majstor Vuksan
    • ,10.12.2016. 23:05:23[167480]

    Imas li odgovor na problem radnika Energoinvesta?
    Nemas, a licno si obeco da ces radnicima sa pravosnaznim presudama pomoci.
    Famos????? Zemlja , hipoteka.....Mofas????
    Zemlja na trebevicu za Sanilend- izdao si gradjevinsku dozvolu???
    Skinuo garaze mimo regulacionog plana sa objekata u Hilandarskoj?
    Djelio podsticaje bez odobrenja komisije partijskim drugovima?
    Negativan revizorski izvjestaj?
    ?????
    Zanimljiva su tvoja obecanja i rad ....


    • змај огњени вук
    • ,11.12.2016. 18:25:55[167482]

    У непосредној близини моје куће у Лакташима прије само нешто више од 10 година било је најмање 5 представништава и генералних заступника предузећа из Србије. А онда је, на власт дошао Милорад Додик и компанија.