Игор Тешић: Историја је написала сценарио, ми снимамо филм о устанку из 1875.

Анимирано-документарни филм Устанак подржан је од стране Филмског центра Србије у оквиру категорије за суфинансирање мањинских копродукција. Главни одговорни за овај пројекат је редитељ и сценариста Игор Тешић.



Подређен положај хришћанског становништва у турским европским покрајинама, огромни намети у роби, новцу и принудном раду, прикупљање пореза која су пратила физичка злостављања кметова, довели су до великог устанка Срба у Херцеговини и Босни 1875. године, велике социјалне и националне револуције.

Настојања Срба да укину феудалне односе, изврше аграрну реформу и остваре национално јединство са сународницима у полунезависним крајевима Србији и Црној Гори отпочели су, тог љета, такозвану Велику источну кризу. Побуна у пограничним покрајинама убрзо се претворила у велики рат за турско наслијеђе.

Срби су покушавали да остваре национално уједињење по узору на Италијане и Нијемце неких петнаестак година раније, док су велике силе Русија, Британија, Француска, Аустро-Угарска и Њемачка, покушавале да освоје за себе неке делове турских европских поседа. Крај кризе, односно само одлагање неизбјежног, услиједио је након три године на Берлинском конгресу.

-Постоји више разлога зашто сам се одлучио баш за ову тему. Период од 2014. до 2018. године у читавом свијету протиче у обиљежавању стогодишњице Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата. Међутим, мало ко иде даље у прошлост и почиње причу од почетка. Да бисмо на прави начин разумјели Гаврилов пуцањ морам прво добро упознати Устанак. Управо је та буна била покретач догађаја који ће заувијек обиљежити историју Европе - каже Тешић, и додаје.


-Као Србин из Босне свакодневно се суочавам са покушајима брисања националног идентитета Срба на овим подручјима. Као мантра се понављају неки историјски фалсификати који лагано улазе у колективну свијест као факти. Ово је мој начин борбе против тога. Желим широј јавности да још једном поновим да историја Срба у Босни не почиње 1992. године. Ми смо овдје јако дуго и планирамо још дуго да останемо, без обзира на све.


Колико је занимљив период који описује филм?

- Период Устанка крије и многе занимљиве, мало познате, чињенице и ликове. То је неисцрпан рудник идеја које би се могле уобличити кроз филм, односно филмове. Драматизација је већ урађена, остаје само да се неко одлучи на то. Тако живописни ликови, невјероватни догађаји, просто маме да се екранизују. Напоменућу само неке занимљивости… Мићо Љубибратић, један од вођа Устанка у Херцеговини био је лични пријатељ Ђузепеа Гарибалдија. Због те чињенице бројни Италијани су дошли у Херцеговину и ратовали на страни Срба. Љубибратић је сачинио и први превод Курана, свете књиге муслимана, на балканске језике. Јохана Меркус, Холанђанка племићког поријекла, дошла је такође у Херцеговину и ратовала као добровољац. Звали су је српска Јованка Орлеанка. Петар Карађорђевић, каснији краљ Србије, формира своју чету и ратује у Крајини под надимком Петар Мркоњић. Битка на Вучјем долу, вођена углавном хладним оружјем, има несразмјеран број погинулих -180 мртвих и рањених међу Србима, више од 4000 међу Турцима. Артур Еванс, британски археолог који је свијету открио постојање Минојске цивилизације на Криту, у вријеме Устанка путује по Босни и као непосредни посматрач даје веома детаљно свједочанство о тим догађајима. Споразумом из Рајхштата, између Аустро-Угарске и Русије, Босна и Херцеговина су већ 1876. предате Аустрији, то је у Берлину само озваничено… Могао бих набрајати данима…


Ко чини екипу која ради на филму?

- Како је ријеч о анимирано-документарном филму најважнији чланови екипе су илустратори и аниматори. Главни илустратор на овом пројекту је Горан Горски, њега не треба посебно спомињати, довољно је отворити трећу страницу Политикиног забавника, погледати илустрације и видјети о каквом се мајстору ради. Илустрације ће радити и Милица Чвокић, моја колегиница из Бање Луке. Дјевојка која је завршила архитектуру, графику, а тренутно студира анимирани филм. И у свему је одлична. Наравно ту је још низ сарадника који ће њима бити на услузи. Екипу аниматора предводи Младен Ђукић, шеф катедре за анимирани филм на Академији умјетности у Бањој Луци. Композитори су Давид Мастикоса и Младен Јанковић. Са мном је на сценарију радио мој пријатељ драматург Милан Гајић, асистент на предмету драматургија на АУБЛ. Све у свему мала али опасна екипа.

Каква је поетика филма?

- Већину кадрова у филму ћемо илустровати на основу документарне грађе из тог периода (графика, фотографија, илустрација из штампе, умјетничких слика…). Детаље о самој техници и процесу још не бих откривао. Могу само рећи да ће бити најстриповскији од свих филмова.

Када се очекује премијера?

- Ми смо већ почели са радом, само чекамо прве уплате (од Министарства просвјете и културе Републике Српске) па да читав процес озваничимо. Са овим је повезан и датум премијере тако да још ништа детаљно не могу рећи.





КОМЕНТАРИ

    • aleks
    • ,03.09.2016. 18:36:45[165984]

    valjda i ovo nadje negdje mjesto...

    "Pisac ovih redaka je čedo i žrtva ovoga ustaškog doba. Moj pokojni otac, serdar Pero Tunguz, bio je harambaša i iniciator „nevesinjske puške“ 1875. godine, a, kao šef ustaške „opštine“ (komiteta) 1882. godine vodio je prvu reč na teritoriji nevesinjskog, konjičkog i fočanskog kotara, gde se je upravo nalazilo jezgro ustanka od Osamdeset druge. Za nj i sam austrijski generalštab u pomenutoj knjizi kaže, da je on u ovom ustanku „igrao vidnu ulogu kao jedan od najsposobnijih vođa. A zvačna Crna Gora, koja je sa Rusijom i Turskom u samoj stvari potajno i pokrenula ovaj ustanak i uglavnom preko svojih agenata i tajnih naredaba i dirigovala njime, donela je u martu 1882. godine odluku i izdala zapovest: „neka Tunguz ostane za glavnoga starešinu da komanduje svijem četama u Hercegovinu... „ Kada je ustanak pao, i moj otac s ostalim hercegovačkim i bokeljskim glavarima emigrirao u Crnu Goru, gde je još ranije, u jeku ustaničke akcije, bio sklonio svoju porodicu. Ja sam tu, u Nikšiću, i odrastao i proveo svoju mladost među ustašama-emigrantima.“ Dr Radovan Tunguz-Perović


    • aleks
    • ,03.09.2016. 19:51:16[165985]

    a i ovo bi valjalo ilustrovati

    "„I ovo kad sam krenuo s Cetinja u Stambol rekao mi je Riza beg da pišem glavarima ercegovačkim ovako: Mene posla Riza beg u Stambol držite se sokolovi junački ja ću pravo kod Cara i obeća mi je da ćete dobiti pušaka i džebane i sve što vi trebate samo nepuštite ustanak i ovo je pismo ponio Obren Rnjaz Tunguzu.“ (barjaktar Lolić)