Шта пише на папиру Вучићевог пројекта за повезивање регије

За економије Западног Балкана, интеграција трговине и транспорта је најдиректнија путања за напредак, оцењује премијер Србије Александар Вучић у пројекту којим иницира успостављање царинске уније у том региону.


 Реч је о "папиру", како га је назвао премијер, тачније његовој иницијативи за Западни Балкан, са којом је упознао аустријског канцелара Кристијана Керна, а са премијерима Босне и Херцеговине и Албаније, Денисом Звиздићем и Едијем Рамом, засад обавио прве консултације.

"Прошлост, садашњост и будућност чланица Западног Балкана неодвојиво је повезана са земљама Европске уније, а већа економска интеграција унутар Западног Балкана, као и између Западног Балкана и ЕУ, представља важан корак у том правцу", наводи Вучић у том документу, у који је Танјуг имао увид.

У тексту на шест страна, српски премијер је констатовао да моћ економских интеграција делује широм света.

Земље које остварују виши ниво прихода, како је приметио, постижу то кроз повезивање са глобалним тржиштима путем трговине, саобраћаја и инвестиција.

Интегрисање се повезује са повећањем продуктивности кроз јачање конкурентности, већу изложеност граничним технологијама, а малим привредама омогућава постизање рентабилности кроз унапређење квалитета и обима проиводње уз ниже трошкове (economies of scale).

У документу се напомиње да се ове године обележава 10. годишњица од успостављања ЦЕФТА споразума о слободној трговини, у оквиру ког је шест учесница Западног Балкана проширило своја локална тршишта у једно веће, од цирка 20 милиона људи.

"Учешће у ЦЕФТА је имало значајан позитиван ефекат на трговинске токове за шест учесница споразума, повећавши извоз унутар региона за око 75 одсто", навео је премијер.

Међутим, како напомиње, генерално економије Западног Балакан су и даље слабо интегрисане у светску трговину.

Након снажног раста извоза деведесетих година 20. века, тај замајац је успорио у већини од шест учесника споразума од средине прошле деценије, наводи Вучић и додаје да су нове границе у региону такође значиле да трговина никада неће достићи свој пун потенцијал.

"Чињеница је да би се, уколико би учеснице на Западном Балкану оствариле исти обим трговине са суседима, какав су имале у време Југославије, извоз најмање удвостручио".

Успостављање подручја слободне трговине допринело је економском развоју и унапређењу регионалне сарадње. ЦЕФТА је учесницима споразума дала знатну али не и довољну покретачку силу за остварење лакше транзиције и приступање ЕУ.

На основу прошлог искуства, може се извући закључак, сматра Вучић, да је сарадња према ЦЕФТА споразуму донела корист свим странама, и да су сви изразили јасно опредељење за даље продубљивање интегрисања.

Већина чланица ЦЕФТА, како је констатовао, доживљава ову економску заједницу само као транзициону фазу на путу ка ЕУ и углавном следи сопствене интересе, у настојању да, у што краћем периоду, дођу до ЕУ, не узимајући у обзир друге.

Ипак, значај ЦЕФТА је јасно демонстриран на примеру Хрватске и Словеније.

Наиме, за обе државе, тржиште ЦЕФТА је било и још увек је веома важно, упркос њиховом чланству у ЕУ, пошто је лакше ући и задржати добру позицију на овом тржишту.

Приступањем ЕУ, нико се не удаљава од региона, већ управо супротно, земље остају тамо где јесу, а препоручује се значајно побољшање њиховог односа са регионом на дуге стазе на најбољи могући начин, што до сада није био случај, нарочито уколико говоримо о сарадњи у производњи и већој интеграцији националних економија.

Са таквим конструктивним приступом, кроз дубљу економску интеграцију, процес приступања ЕУ може бити значајно убрзан за сваку земљу, док би регион, као целина, могао да на дуже стазе ојача своју економску позицију у Европи и широм света, наводи се у документу премијера Вучића о царинској унији на Западном Балкану.

Премијер Вучић је указао да се чини да је, упркос бенефитима које је донела ЦЕФТА, трговина између шест учесница споразума и ЕУ и даље испод потенцијала. Процењује се да је увоз из ЕУ испод могућности између 18 и 33 одсто, у зависности од тога о којој је учесници са Западног Балкана реч. И извоз међу чланицама ЦЕФТА још испод свог правог потенцијала.

Јачање извозних могућности

Јачање извозних могућности би допринело повећању домаће производње и економског раста, а већи извоз би могао довести до више прилика за запошљавање у извозно оријентисаним компанијама.

Данас, роба и услуге чине, како је навео, тек између 30 и 40 процената бруто домаћег производа (БДП) у већини чланица Западног Балкана (уз изузетак Републике Македоније, у којој је тај проценат највећи, 54 одсто БДП-а).

У поређењу са другим економијама у развоју, то је изузетно низак ниво, нарочито за мале земље чија су природна тржишта у иностранству.

Према оцени премијера, све чланице Западног Балкана настављају да заостају за економијама које су успешно искористиле отвореност за раст и развој, као што су то учиниле Република Чешка, Словачка или Мађарска.

"Шта се може учинити како би се земљама из групе WB6 помогло да искористе своје извозне потенцијале? Како би постале богате, економије Западног Балкана би требало да покрену своје извозне моторе, јер ниједна мала земља са популацијом мањом од 10 милиона становника, никада није достигла висок национални бруто доходак са извозом који је мањи од 50 процената БДП-а", додаје се у документу.

Као пример, Вучић изности податак да су Словачка и Чешка удвостручиле свој удео извоза у БДП-у са 40 процената на 80 процената БДП-а од средине 90-их година прошлог века, а исти случај је и са Пољском.

Ипак, како констатује, упркос тако ниском нивоу интеграције, регион је у протеклој деценији доживео почетак трансформације, захваљујући повећању интеграције унутар глобалног ланца производње (ГВЦ), као што је на пример интеграција Македоније и Србије у европску аутомобилску индустрију.

Осим тога, извоз са Западног Балкана је релативно концентрован, како у смислу тржишта до којих допире и варијетета производа, тако и у смислу удела који имају укупни извозни приходи који се остварују на пет водећих извозних тржишта или који остварује пет водећих извозних производа.

Србија је, како наводи, успела да значајно повећа асортиман производа, захваљујући пре свега директним страним инвестицијама (ДСИ), а водећи извозни производ Србије су данас мали аутомобили.

У свету глобалног ланца производње, регионална интеграција пружа могућност малим економијама да се боље интегришу на извозним тржиштима.

У протеклој деценији, извоз чланица Западног Балкана у ЕУ је порастао за четири пута, а удео економија Западног Балкана на тржишту ЕУ је готово удвостручен од 2005. године

Земље Западног Балкана, нарочито Србија и Македонија, имале су бенефите од инвестиција у аутомобилском и електронском сектору.

Транспорт и логистика такође могу да повећају трговинске перформансе тако што би се испорука робе учинила једноставнијом, бржом и безбеднијом.

У документу се наводи и да предвидивост и поузданост испорука има изузетно важну улогу у економском ланцу снабдевања 21. века, али да, у многим случајевима, економије у развоју не могу да учествују у глобалном ланцу производње, због немогућности да гарантују правовремену производњу и испоруке, што је често повезано са застојима на граничним прелазима.

То значи да регион губи много прилика за јачање приватног сектора и креирање радних места.

Економије Западног Балкана би требало да унапреде своје трговинске и логистичке перформансе и да постану центар за регионалну и глобалну трговину.

Проблеми на границама или претерана државна бирократија кључни су узроци тога што је трговина региона испод свог потенцијала. Једнодневно одлагање смањује извозну вредност већине робе за један проценат, према извештају Светске банке из јуна 2016. године.

Када је реч о пољопривредним производима, који су од суштинског значаја за Западни Балкан, тај губитак износи чак 7,0 процената, указује Вучић.

Такође напомиње да Западни Балкан значајно заостаје за ЕУ и у смислу повезаности транспортне мреже. Потенцијални бенефити смањења трошкова те повезаности су значајни, а уштеде би могле премашити 900 милиона евра или један проценат заједничког БДП-а региона, према извештају Светске банке, уколико трошкови логистике буду усклађени са трошковима ЕУ, навео је Вичић у пројекту за формирање царинске уније.

Западном Балкану је потребан високо квалитетни транспортни инфраструктурни систем како би дошло до повећања трговинске и регионалне интеграције са ЕУ.

Крајњи бенефит од царинске уније повећање богатства чланица

Председник Владе Србије је поручио да крајњи бенефит који се очекује од царинске уније јесте повећање богатства чланица учесница и да се тај циљ може постићи дугорочно гледано динамиком ефеката интеграције.

"А ефекти су: експанзија тржишта које сада постаје заједничко, односно јединство на нивоу целе интеграције (царинске уније); коришћење ефеката "economies of scale" које би било последица експанзије тржишта, што значи већа производња уз смањење трошкова; и повећање конкуренције која води ка снижавању цена, побољшању ефикасности, вишем нивоу иновација, итд".

Обим трговине између чланица царинске уније ће порасти, што ће водити већој специјализацији у производњи, бољој алокацији ресурса, повећању производње и запослености унутар те уније, што би резултирало растом националних прихода чланица уније, навео је Вучић.

Такође је указао на то да је јачање конкурентности подстицај за инвестиције, јер омогућава коришћење предности тржишне експанзије, напоменувши да се отварањем производних погона унутар царинске уније трговинске баријере на производе наметнуте изван уније могу избећи.

У документу се објашњава да царинска унија, за разлику од зоне слободне трговине, значи дубљу економску и политичку интеграцију.

Царинска унија је напреднија фаза интеграције, јер земље учеснице, чланице Уније, не само да укидају царине у узајамној трговини, већ и усвајају заједничке спољне царинске дажбине и заједничке спољнотрговинске мере према трећим земљама, што значи хармонизацију и изједначавање.





КОМЕНТАРИ