Осврт на популациону политику Српске

Мјере популационе политике у Републици Српској дефинисане су у оквиру Програма рада Владе за четворогодишњи период од 2014-2018. године, а те активности се односе на материјалне и нематеријалне мјере, утврђене у претходном периоду, а од нових мјера превиђене су рад на популационој едукацији и успостављање локалне популационе политике.



Материјалне мјере Владе у оквиру популационе политике односе се на једнократну новчану накнаду у склопу „Фонда треће и четврто дијете“, који постоји од 2006. године, а из којег се исплаћује 650 КМ за треће и 500 КМ за четврто дијете. У протеклих 10 година Влада је за овај Фонд издвојила преко 9 милиона КМ.

У материјалне мјере спада и финансирање два покушаја вантјелесне оплодње (од 2007. године – укупно око 15 милиона КМ, а рођено око 800 дјеце), субвенције каматне стопе на стамбене кредите за младе и младе брачне парове (од 2008. године – укупно око 8 милиона КМ), затим финансирање набавке уџбеника за први и други разред основне школе.

Једна од мјера је и социјална помоћ за угрожене породице у виду дјечијег доплатка који у Републици Српској износи за друго и четврто дијете по 35 КМ мјесечно, а за треће 75 КМ. За прво дијете, пето и свако наредно нема дјечијег доплатка! Матерински додатак износи око 100 КМ. Да би једна породица остварила право на дјечији доплатак, не смије се остварити приход по члану домаћинства већи од 90 КМ, што је и услов за остварење материнског додатка.

Битно је напоменути да се поменути видови материјалних мјера од стране Владе исплаћују изузетно нередовно, неки често и уз кашњење од годину и више дана, што негативно утиче на кориснике наведених накнада.

У мјерама Владе предвиђено је и веће ангажовање локалних заједница по питању финансијске стимулације наталитета, међутим тек 15 од укупно 64 локалне заједнице у Републици Српској исплаћују једнократну накнаду за свако треће и наредно дијете, а још мање финансира трећи покушај вантјелесне оплодње.

Што се тиче нематеријалних мјера као стратешки циљеви Владе још од 2009. године означени су побољшање законског положаја породице у Српској, демографска ревитализација општина и руралних подручја, проширење мреже институција за помоћ и подршку породици, едукација и електронска база података о породици.

Спровођење ових мјера, поготово законска заштита трудница и породице нису ни приближно адекватне, а у пракси је честа дискриминација запослених трудница и мајки. Услови у породилиштима нису ни приближни западним стандардима.

Тадашњи министар породице, омладине и спорта у Влади Републике Српске, Нада Тешановић, изјавила је 2014. године да ће мјере популационе политике бити видљиве тек за 20 година, те да је то комплексан проблем који се не рјешава за годину или двије. Статистика не иде у прилог ове изјаве и приступ Владе овом комплексном проблему углавном је базиран на једнократним рјешењима која суштински не мијењају стање по питању природног прираштаја.

Да је то заиста тако ван сваке сумње, говоре подаци да упркос издвојеним значајним средствима из буџета Републике Српске у задњих 10 година, показало се да она ипак нису довољна да зауставе растући негативан тренд природног прираштаја, него да напротив он све више и више расте и поприма катастрофалне размјере, о чему свједочи и следећа табела:

Дакле, на основу статистичких података јасно је да ни материјалне ни нематеријалне мјере популацијске политике Владе Републике Српске на десетогодишњем нивоу нису уродиле плодом, а као резултат имамо драматично смањивање броја становника на основу природног прираштаја за већ око 6 хиљада годишње!

Ова поразна статистика требала би да буде аларм упозорења да нешто под хитно треба да се мијења, да једнократне мјере које Влада спроводи треба унаприједити системски дугорочним рјешењима из позитивних искустава других земаља које су се успјешно избориле са проблемом изразито негативног природног прираштаја.

Уколико се уз овако драматичан растући негативан природни прираштај има у виду и масовно исељавање, размјера демографске катастрофе поприма историјске размјере. На основу пописа из 1996. и 2013. године може се извући податак да је Срба у Републици Српској мање за око 400.000 или за 30%, што се није десило ни након геноцида у Првом и Другом свјетском рату!

Сама чињеница да је одступање између званичног пописа становника и процјена броја становника које је сваке године вршио Завод за статистику Републике Српске са годином пописа износила готово 250.000 становника више него што је пописано, довољно говори о томе да републички органи уопште не воде ни приближно ажурну евиденцију о броју исељених становника Републике Српске, нити се проблематика исељавања из Републике Српске третира на адекватан и систематски начин, него се игнорише, као што нас то редовно у јавним наступима подсјећа предсједник Републике Српске, Милорад Додик („покажите ми тих 10 који су отишли...“).

Основни разлог за исељавање из Републике Српске је економске природе, а у задњих 10 година трошкови живота су се повећали вишеструко у односу на реалан раст плата, што је довело до значајног пада стандарда становништва. Сама по себи ова чињеница је и један од главних разлога пада наталитета и природног прираштаја. Млади у Српској се не одлучују за оснивање породице највише због незапослености, ниских примања и због неријешеног стамбеног питања.

Република Српска је један од најрјеђе насељених простора у Европи са 47 становника по километру квадратном, што је у поређењу са окружењем за више од половину мање, а у поређењу са развијеним западним земљама попут Њемачке за 5 пута мање или Холандије – скоро 10 пута мање.

Можемо према томе закључити да Република Српска, поготово уз своја природна богатства, има могућност да на својој територији одржи и прехрани два и више пута становника него што их тренутно има, међутим дешава се управо супротно да уз све ресурсе које имамо доживљавамо највеће исељавање у историји и највећи пад наталитета и природног прираштаја!

Једини закључак који можемо извести из те чињенице је да власт која руководи Републиком Српском у задњих 10 година не управља ресурсима које имамо на располагању на адекватан начин и исте ресурсе не распоређује праведно на добробит свих становника ове земље!

Корупција годишње „поједе“ најмање пола милијарде марака буџетских средстава Републике Српске, а још више на нижим нивоима и у јавним установама. Бескомпромисно дјеловање правне државе и уређен систем са домаћинским односом према јавним добрима драматично би повећао стандард грађана и довео до благостања садашњег броја становника у Републици Српској, а самим тим и предуслова за останак на овим просторима и повећања природног прираштаја.

Иако је похвалан сваки труд у стимулисању пораста наталитета, поражавајући демографски статистички подаци по том питању, као и по питању емиграције, дају до знања ван сваке сумње да досадашње мјере популационе политике нису адекватне, нису системског карактера него једократне, а такође промовишу и вид дискриминације јер прво, пето и свако наредно дијете нису обухваћени мјерама Владе.

Републици Српској је потребно, уз уважавање наших посебности, примјенити позитивна рјешења и праксу из других земаља, међу којима се у сваком погледу посебно истиче Шведска, која има најбоље популационе мјере на свијету за које издваја око 3% бруто друштвеног производа, док у нашем случају то не износи ни пола процента и то на једнократне мјере!

Да већа улагања у наталитет на правилан и систематски начин имају смисла говори и примјер Русије, која се у пост-совјетском периоду суочила са негативним природним прираштајем и падом броја становника за око 5 милиона! Ухвативши се у коштац са тим проблемом и озбиљно схвативши његове посљедице тек од 2006. године су предузете озбиљне мјере да се природни прираштај у Русији опорави, а већ након три године 2009. Русија биљежи позитиван природни прираштај по први пут у 15 година, са бројем рођених за 1.000 већим од броја умрлих.

У периоду од 2011-2015. године Влада Русије је на различите мјере популационе политике уложила чак 54 милијарде долара, што је већ 2012. резултирало рекордном стопом наталитета са бројем рођења од 1,9 милиона, највећим од 1990. године, а тај број рођења је остао стабилан и наредне 3 године.

Поређења ради Русија данас има нешто више становника од Јапана, али има дупло већи број рођене дјеце него Јапан!

Материјалне мјере које је од 2006. године Русија увела односе се образовне, стамбене и погодности при запошљавању, радном стажу и доприносима, као и једнократна помоћ у укупном износу од 13.500 америчких долара након рођења другог дјетета тзв. „капитал за материнство“, као и додатну финансијску помоћ која се исплаћује за свако дијете, али на мјесечном нивоу и за свако наредно дијете у већем износу. Уведене су и значајне пореске олакшице и субвенционирање предшколског образовања такође према броју дјеце. Ове мјере нису дале очекиване резултате у мегаполисима попут Москве и Санкт Петербурга, али је у читавој Русији наталитет значајно порастао, а значајно се смањио и број абортуса.

Из руског искуства јасно је да се изразито негативна стопа природног прираштаја може зауставити и постићи раст природног прираштаја и ревитализацију становништва, али да су за то потребна већа издвајања и адекватне мјере популационе политике.

Демографски стручњаци у Републици Српској предлажу сличне моделе материјалних мјера популационе политике, те је приједлог проф. Стеве Пашалића да се у оквиру буџетских средстава Владе и општина до 3,3% планира у те намјене, а да се једнократна накнада за свако рођено дијете издваја у висини 10.000-20.000 КМ или тренутно на годишњем нивоу укупно 100-200 милиона КМ, што би као на примјеру Русије за кратко вријеме дало изузетне резултате. Такође се предлажу стимулативне мјере за повратак дијаспоре.

За све ово актуелна Влада Републике Српске нема ни вољу ни приближно расположива средства, а проблем демографске катастрофе третира се као трећеразредни, умјесто националног императива од највећег значаја.

Средства која би била довољна и могла да се реално преусмјере за мјере популационе политике користе се нерационално нпр. за лобирање у САД, за финансирање разних луксузних издатака, страних представништава, као и у безброј афера корупције и криминала о којима медији извјештавају свакодневно.

Једино одлазак такве Владе би дао наду да би се у блиској будућности по питању наталитета, демографије и стандарда у Републици Српској нешто могло промијенити на боље. 





КОМЕНТАРИ

    • podv0r
    • ,14.05.2017. 18:15:09[170348]

    Ovakvi tekstovi ubijaju spermatozoide i direktno uticu na depopulaciju.