Француска: У предсједничку трку се уплео и комуниста Меланшон

Жан Лик Меланшон, посланик у Европарламенту и предсједнички кандидат партије Лијеви фронт, избио је на треће мјесто популарности у истраживању које је објавио Фигаро.



Лијеви фронт је коалиција Комунистичке партије и Странке љевице, а сврставају као екстремнију љевицу, нешто више лијево од до сада владајућих Социјалиста. Меланшон је учествовао на прелиминарним изборима љевичарских странака, на којима је побиједио Беноа Амон, који је испред актуелног премијера Мануела Валса уграбио предсједничку кандидатуру.

Меланшон, који је испао у првом кругу тог позиционирања на лијевом спектру, одлучио се на самосталан излазак на изборе. Престигао је брзо Амона, а последње истраживање га види на трећем мјесту, јер има већу популарност од Франсоа Фијона, кандидата Републиканаца. Његов рејтинг растао је за 6% (последњи се укључио у кампању) и достигао је 18% испред Фијонових 17.

Фијонова кампања од почетка је минирана објављивањем скандала, и он је од фаворита за побједу у другом кругу биљежи сталан пад. Фијон је добио подршку десно центристичких Републиканаца, обећавајући боље односе са Русијом, тврђи став према ЕУ и имиграцији, а у економском смислу више либерализма (повећање броја радних сати у седмици и мање пореза). Према културмарксистичким тековинама као што су геј бракови изразио је лично негативан став, али је рекао да неће инсистирати на промјенама закона. Био је критичан и према тзв косовској независности, наглшавајући да је тад прекршено међународно право, а Србији отет дио територије. Виђен је као неко ко одузима гласове Марин Ле Пен, и извјестан побједник избора.

Оно што је било очекивано је да предсједница Националног фронта буде прва у првом кругу, а да се простим анимозитетом удружени бирачи свих осталих странака окупе око било кога ко јој буде противник, те му донесе побједу. Међутим, Ле Пенова није уопште убједљива ни у првом кругу, па је истраживања виде као изједначену, или благо испред Емануела Макрона (са по 24% подршке, иако су раније имали 26).

Ле Пенова је оштра према мигрантима, ЕУ и исламу, а нове гласаче лови међу женама (случај одбијања мараме) и хомосексуалцима.

Синтетички кандидат Макрон је занимљива прича. Нова је поп звијезда глобалних медија попут својевремено Обаме и Ципраса, што јасно говори да је играч глобалне агенде. Он је нестраначки кандидат, иако је био у љевичарској влади. Његов покрет Ен Марш (Напријед) је “ни лијево ни десно”, привлачи незадовољне партијама и постојећим системом, а сам је инвестициони банкар и био је из сијенке дио поретка.

Макрону следују бескрајне насловнице магазина, глорификаторски чланци, отрцане фразе у интевјуима и никад ниједна ријеч критике (док се његови ривали систематски сатанизују), примјећује Дајана Џонстон у текту о “новој нади” Француске.

Слагао се свима и никоме се није замјерао, описују његови ментори тајну Макроновог шарма који му је доносио најбоља мјеста у економским институтима и банкама. Осим што је паметан, Макрон је и шармантан, тврде бивши сарадници.

Како било, Макрон је импресивно растао у анкетама, и све му је ишло на руку. Фијоново скандализовање у медијима, подршка центристе Бајруа (на прошлим изборима однио 9,13%), побједа Амона и скретање Социјалиста екстремно лијево (човјек заговара обавезан доходак без обзира да ли сте запослени и нове жестоке порезе да би се за тај доходак прибавила средства) због чега су “нормални” љевичари скренули ка Макрону, кога је подржао и премијер Валс.

Сондаже јавног мнијења показују да би Макрон у другом кругу побиједио Ле Пенову 61:39 одсто гласова. То би урадио и Фијон, са 55:45 одсто гласова. Кад би се којим чудом у дуелу нашли Фијон и Макрон, овај други би имао 66%. На крају, када би Меланшон и Ле Пенова били избор, љевичар би према прогнозама освојио 57% гласова. Ето колико је за већину Ле Пенова “непоћудна” и колико су спремни да гласају и за политичаре других идеологија, само да не би побиједила “мрска фашисткиња”.  

 





КОМЕНТАРИ