Пољопривреда у Српској или зашто немамо домаћи сладолед

Ових дана пратимо још један шоу у организацији тих наших пољопривредника. Траже чак сто милиона марака на име подстицајних средстава.



Пише: Витомир Марковић, инжењер пољопривреде

То ме подсјетило на једну анегдоту која је истинита, а десила се прије рата.

Имао тако неки човјек моторну тестеру, али није имао новца да купи ланац. Па ће ићи у Ободник гдје је била једна од радних јединица которварошке шумарије да тражи да га помогну тако што ће му дати, или боље рећи поклонити, ланац за ту његову тестеру. А при тој радној јединици је био и овлаштени сервис моторних тестера марке „Штил“. Било је то вријеме за које познаваоци кажу како је тада „Бог ходао по земљи“.

Али, неко насавјетује тог човјека да он не тражи ланац него да тражи да му дају цијелу моторну тестеру. И тако он отишао и тражио, молио, да му поклоне тестеру, а кад су тамо схватили да је њему можда довољан и само ланац одмах су му га дали само да се губи да га не гледају више. А да је дошао и тражио само ланац питање је да ли бу му га дали.

То су те сељачке форе и фазони које, нажалост, и данас успијевају. Тако и ти наши пољопривредници. Траже они сто милиона па ће добити шездесет. А да траже шездесет добили би можда само тридесет. Ја тврдим да њима не треба дати ниједну марку, а камоли милион марака. То желим овим текстом и да докажем.

На БХ радију је у недјељу – 12.03.2017.год. у емисији „Добро село“ био изузетно добар прилог у вези мљекарства, а због кога сам и одлучио да напишем овај текст.

Премија за млијеко

У ранијем периоду тврдње су биле да је годишња призводња млијека 110-120 милиона литара млијека. Буџет за пољопривреду износио је 60 милиона марака. Ја сматрам да сам у тексту („Подстицај је прешао у спотицај“) доказао да је дошло до смањења производње млијека за читавих 30 милиона литара на годишњем нивоу. Значи, износ одобрених средстава на име премије за млијеко треба смањити за око 30 % па цјелокупан буџет неће бити 60 милиона, него треба бити можда око 50 милиона.

Такође смо могли видјети да у Министарству пољопривреде имају намјеру подићи минималну мјесечну количину произведеног млијека која ће бити премирана. Са 100 на 300 литара. Они који произведу мање немају премију. Ја сам увијек тврдио да свака литра произведеног и откупљеног млијека мора бити премирана. Да сад не доказујем да је за државу једна литра домаћег млијека вриједна као десет литара увезеног само по питању директног финансијског ефекта (порези, исплате фармерима за откупљено млијеко,плате радника у мљекарском сектору, а и у другим секторима везаним за мљекарски – произвођачи репроматеријала, амбалаже,...).

Такође смо видјели и да је намјера да буде само једна класа млијека премирана – екстра класа са 25 фенинга по литри, а остале класе не. Ја сам раније настојао указати на једну велику дискриминацију по питању одређивања класе млијека гдје су многи пољопривредници остајали на тај начин без премије.

Рећи ћу да у Србији раде на сасвим други начин. Тамо нема различитих износа премије везано за класе млијека. Све и једна откупљена литра млијека је премирана са 7 динара (нешто мање од 10 фенинга), а није битно која је класа. То је зато што нема успостављене Независне националне лабораторије за анализе млијека, а на чије анализе би се смјело позивати и плаћати различите износе премија.

Тврдња Усорца је да ће због претходно наведеног доћи до смањења броја произвођача млијека за око 1000. Ако су некада његове тврдње биле да има и 16000 произвођача млијека, па се годинама смањивао број, сада их неће можда бити ни 4000, а то је смањење за око 75%. Ако је тако и у свим другим секторима пољопривреде, а што вјероватно јесте, онда некадашњи укупни износ буџета за пољопривреду треба смањити за 75%. Па да не буде 60 милиона као што је био него само 15 милиона.

Неко ће рећи да се не може узимати аритметичка средина, то јесте са смањењем броја произвођача не пада једнако и укупна пољопривредна производња. Остаје мањи број већих произвођача, а мањи нестају. Али, ове велике, а поготово предсједнике удружења, треба казнити што се дозволило да на нелегалан начин буду угушени мали произвођачи. Требало је помоћи да и ти мали произвођачи једном буду велики барем до границе која је њима довољна.

Увоз-извоз млијека

У поменутој емисији је највише било овоме посвећено. Каже се да од извоза млијека нема великог ефекта јер се извозе нископрофитабилни производи. Извозимо млијеко и павлаку (75% извоза) , а увозимо сиреве, путер и ферментисане производе (80% увоза). Највише увозимо из Њемачке и Хрватске, а највише извозимо у Србију, Црну Гору и Македонију. Укупан извоз вриједи 68 милиона, а увоз 133,5 милиона.

Треба рећи да је оваква слика, њено дешавање, била подржана од Министарства пољопривреде РС, а била је у интересу неколико великих мљекара као и великих фармера. На крају је реализован концепт- једна Република Српска – једна мљекара – мљекара "Млијекопродукт"! То што још има по нека мљекара то је или случајно дешавање или је, опет, засновано на некаквој политичкој подршци. Ни у ком случају не на некој озбиљној стратегији унапређења домаћег мљекарства.

Пошто у поменутој емисији говори и Владо Сандић, представник "Млијекопродукта", који се жали на то да не извозе као раније (чак 10 пута мање) мораћу рећи и сљедеће. Моје предузеће је као и „Млијекопродукт“ било клијент УСАИД-а. Ја могу рећи да УСАИД никада није дјеловао дискриминаторно. Једнако су третирали и моју мљекару у мљекару „Млијекопродукт“. Тако смо се и Миле Арсенић и ја  нашли заједно на једном састанку са двојицом Норвежана. Било је то прије петнаестак година. Тада су презентовали и Црвено норвешко говече (није гос. Арифагић први кога сам слушао у вези тог говечета). Једно питање које су поставили власнику "Млијекопродукта"  било је:“Зашто Ви не бисте покренули производњу сладоледа?“(сладолед је међу најпрофитабилнијим производима).

Он је мало размишљао па им каже:“Људи, какав сладолед? Ја гледам да своју мљекару продам?“. Такође знам да су из УСАИД-а предлагали да "Млијекопродукт"  покрене производњу сирева. Но, није проблем што Миле Арсенић није покренуо производњу сладоледа или сирева и што је продао своју мљекару, да у том неком концепту, којег је резултанта било уништење домаћег мљекарства, није била уништена и "Бањалучка мљекара." А Бањалучка мљекара је у региону била позната по производњи сира. О томе сам писао у тексту „О Бањалучкој мљекари за алцхајмерозне“. Нисам некада знао да требам чувати новинске исјечке као доказне материјале. Сјећам се периода када је "Имлек" купио "Бањалучку мљекару", а "Млијекопродукт" још не. Тада је тетрапак млијеко "Бањалучке мљекаре" имало бар-код Србије (почиње са 860...). Тада су новинари тај бар-код фотографисали и објавили у новини Блиц у крупном плану па да потрошачи виде да је то увозно млијеко и да га не треба куповати. Ово све у циљу подршке домаћем мљекарству, па и "Млијекопродукту", а и у циљу што бржег уништења "Бањалучке мљекаре."

Е, касније, када је "Имлек" преузео и мљекару "Млијекопродукт"  предузеће "Млијекопродукт" је постало увозник свих "Имлекових"  млијечних производа из Србије. Ко погледа на амбалажи видјеће да је тако. Изузетна дволичност и лицемјерство.

У поменутој емисији говори и представник компаније „Арифагић инвестмент“ који се такође жали на увоз млијека. (Каже Усорац како имамо млијеко из Пољске и то по 87 фенинга) Ја јесам , мало у шали, гос. Арифагића споменуо у тексту „Подстицај је прешао у спотицај“. Рекао сам то да он, пошто долази из Норвешке (која није у ЕУ) не зна за неке тврдње у ЕУ, а то је да су економски одрживе фарме само до 50 музних крава. А, он је имао 700, па ће ићи и ка већем броју крава. Сада, пошто се његов представник жали, ја морам озбиљно да поставим питање:Јесте ли дошли у Босну, а да нисте сагледали и процијенили пословни амбијент у који долазите? Да ли сте имали визију шта ћете чинити са млијеком које будете производили? Да ли је то што видим да се жалите припрема терена за повлачење средстава министарства пољопривреде, а за санирање ваших губитака? А на штету других, прије свега малих, фармера?

„Плави дизел“

Усорац се накачио „плавог дизела“ као пијан плота, а ја тврдим да пољопривредници БиХ већ имају „плави дизел“. Понекад, путем медија, можемо сазнати да из Србије са возилима прелазе у БиХ да би наточили гориво. У БиХ је гориво много јефтиније но у Србији. Тако је и у Бајиној Башти гдје сам провео већи дио прошле године. Многи прелазе у Скелане како би наточили гориво. Тако ради и возач голфа двојке кога сам устопао. Каже да ће наточити пун резервоар и уштедити таман толико колико би зарадио да цијели дан ради напорно у малињаку. По литри уштеда је око тридесет динара или нешто мање од пола марке.

Ратари, млинари и пекари

Овдје морам да кажем зашто млинарима, пекарима, а ни фармерима ратарима не бих дао ни марку подстицајних средстава. Рекао сам о цијени горива. Ако погледамо ситуацију у вези цијене хљеба ситуација је апсолутно супротна. У Србији хљеб је дупло, па и три пута, јефтинији него у БиХ. У малим продавницама хљеб је најскупљи и износи 40 динара (око 60 фенинга). Продајна цијена у једној већој самопослузи у центру Бајине Баште је 30 динара (око 45 фенинга). Једна пекара („Стеван Гудурић“ из Ужица) имала је акцијску цијену од 25 динара ( око 40 фенинга). Такав исти хљеб код нас кошта 1,20 КМ ( око 78 динара). Ово је нешто заиста ненормално, а што ја не бих знао да нисам био у Србији. А требало би нешто учинити како би како би велики дио сиромашних потрошача у БиХ барем хљеб могли купити по цијени као што је у Србији. (Гдје су та удружења за заштиту потрошача? Видим да је ових дана већи број њих добио донацију са нивоа БиХ. Они троше за свој нерад новац који је добила БиХ, то јесте сви ми).

Али, наших фармера и оних који су одговорни то се ништа не дотиче.

У емисији „Село“ ТВБН од 12.02.2017.г. каже један фармер из Удружења „Села Семберије“: „Сва срећа па можемо извозити пшеницу у Русију!“ Нажалост, тако нешто каже и лик који је дуго година главни за пољопривреду Семберије. Дакле, Предраг Јовић у емисији „Глобално“ ТВБН од 15.02.2017.г. каже: „...каква би то криза била да нема извоза пшенице...“.

У поменутој емисији „Добро село“ слушам Мирка Шаровића како се хвали постигнутим успјесима код извоза брашна и житарица у Турску. Извоз житарица повећан са 12000 тона на 80000 тона, а извоз брашна са 4000 тона на 70000 тона. Како видим ту се може градити и бизнис. Каже Шаровић како је легално да се из других земаља увози пшеница у БиХ и, пошто се самеље, брашно се може извозити као домаћи производ у Турску.
Па шта рећи, с обзиром на претходно наведено, него следеће: „Господо фармери, а и млинари и пекари, премију и подстицајна срества нека вам обезбјеђује Турска, а не Република Српска или БиХ“.

У неким случајевима, а што је карактеристично за воћаре, они су задовољни ако оно што су произвели продају по било каквој цијени. Задовоље се подстицајним средствима. Прије десетак година воћари из Лијевча јабуке у Хрватску продали по 9 фенинга/кг.

Вигемаркова савјетовања

У протеклом периоду организована су у десет мјеста БиХ савјетовања за пољопривреднике у организацији Уреда специјалног представника ЕУ у БиХ. Ту су пољопривредници добијали савјете како да унаприједе своју производњу. Да не бих преписивао скенирао сам да се види чему су то учили наше пољопривреднике.

Поред живог Стеве Мирјанића, доајена руралне економије и задругарства, требао је да дође Вигемарк па да наше пољопривреднике учи тако баналним стварима. Но, нису наши пољопривредници ни могли знати за те све корисне ствари зато што постоје блокатори напредних идеја оличени, како у предсједницима разноразних удружења, тако и у представницима Mинистарства пољопривреде. Коначно, имамо те наше пољопривреднике који су дјелују као некакви социјални случајеви, а не покретачка снага развоја државе.





КОМЕНТАРИ