Осми март и силовања која морају да се истрпе

Постоји занимљив несразмјер. Борба за "права" жена је отишла дотле, да је мушкарац у западној Европи инкриминисан за све. Комплимент жени се може протумачити као сексизам. О дијапазону онога што се може подвести под сексуално узнемиравање не вриједи ни говорити. Комесари политичког феминизма су за скоро сваки аспект друштвеног понашања пронашли неки вид "мушке доминације над женама".



 Пише Марко Шикуљак

Са друге стране, док су жене тако темељно заштићене од својих европских мушкараца, од неких других их не штити ништа. Док се звиждање и добацивање на улици за женом сматра злочином о коме дебатује јавност, од исте јавности се покушавају сакрити масовни нападе на жене од стране миграната. Заташкавање није успјело када су симултано у више градова придошлице из Африке и Азије нападале локалне жене током новогодишње ноћи, па је и сама полиција морала да потврди да се нешто језиво дешава, и да је можда у питању само врх леденог бријега.

Ту је и признање шведског министра за интергације, убрзо након изјава да се број силовања у тој земљи смањује, које је услиједило након притиска јавности. Да ствар буде трагичнија, министар је женско, и бројке је умањивала тврдећи да нема везе између имиграције и пораста ове врсте злочина.

Шведска је по броју силовања доспјела на друго мјесто у свијету. Шведској полицији је 1975. године било пријављено 421 силовање, а подаци из 2016. године кажу да их је пријављено 6.560. У питању је пораст од безмало хиљаду и по процената. Уз увијек непознат број оваквих злочина који се не пријаве. Да у већини случајева жртва није познавала силоватеља, да су подједнако силоване и Швеђанке и имигранткиње, а да је већина силоватеља имигрантског поријекла, могло се чути само у медијима које би они други назвали алетернативним.

Шведску је потресало и случај групног силовања, које је директно преношено преко фејсбука. Занимљиво је медијско праћење након тога. Могли смо прочитати скоро све о жртви, али никада и то ко су силоватељи, и које су етничке групе. О групним силовањима, која су постала масовна у Шведској, медији извјештавају у стилу "шест Швеђана силовало дјевојку" чак и кад силоватељи немају шведско држављанство.

Наравно, није овде ријеч о томе да мигранти силују, већ да се те ствари прикривају. Управо од оних који се упињу у борби за женска права. О тим нападима на жене се се говори ван контекста женских права, што је јако популаран оквир кад се помињу жене у политици, економији и слично.

Ваља поновити, не говоримо о земљама у којима "влада традиционална подјела родних улога" већ управо о земљама које се упињу свим силама да убиједе да су жене неравноправне зато што су имена њихових занимања "мушка". Или убјеђује да жене имају нижа примања од мушкараца, па негдје при крају вијести констатују да је могући узрок томе што радије бирају краће шестосатно радно вријеме.

Лицемјерје достиже врхунац када се за миграте који долазе у Њемачку почињу штампати приручници, у којима се објашњава може упражњавати само уз узајаму сагласност, са све сликовним приказима у којима је жена обојена бијело, а мушкарац смеђе. Од жена се тражи да схвате културолошке разлике, и сачекају да мигранти науче како се понашати, и све је у реду. Понека жртва, трауме од силовања, није ништа, јер се све ради за виши циљ мултикултурно друштво у коме није битно ко је ко, и ко је одакле, јер сви су људи... И друге мантре политичке коректности.

Ствар са правима је врло једноставна. Сви су исти пред законом, или настаје хаос. Лијепо звучи имати посебна права, бити посебно заштићен у односу на неку групу, под изговором сталне угрожености. Али проблем је у томе што увијек дођу неки угроженији, и због чијих права ће се моћи задирати у корпус туђих права и слобода.

Будући да су мигранти преузели водеће мјесто у свијету либерашко правашких вриједности, дошли смо у ситуацију да ни интегритет људског тијела није заштићен. А то је основно људско право. На основни принцип равноправности се мора вратити, или ће услиједити хаос у који неизоставно води секташење права на једнаке и једнакије.

 





КОМЕНТАРИ

    • Zdravko Samardzija
    • ,09.03.2017. 20:30:13[168833]

    Ту треба сврстати и нападе и силовања дјеце. У исламском свијету Блистог истока, Азије и Африке гдје је незамисливо напаствовање над женама, силовање дјечака је веома раширено. То потврђује и прошлогодишњи напад на дјечака у Бечу. Та монструозност се стидљиво провукла кроз слободарске и борбом за људска права овјенчане западне али ове наше кукавне медије. Наиме радило се о избјеглици са Блискох истока. Аустрија га лијепо примила, почео чова радити као таксиста и тако једног дана дође на градски базен у Бечу и силује малољетног дјечака, дјете. По стидљивом и штуром писању медија радило се о српском дјечаку. Првостеена пресуда му одреже 3 (словима три) године затвора, а у другом степену након што се монструм искрено покајао ријечима:" Морао сам то урадити јер ми дошао нагон!" суд смањи казну на годину дана. Не бих се чудио ни да га је осудио на услову казну. Све се заташкало у циљу мултиентчког, мултикулуралног и бла бла друштва. Је ли ико направио причу о том силованом дјечаку, о његовој мајци, оцу. Шта они имају да кажу о тим светим кравама новог свјетског поретка и шампионима лицемјерја?