Морин Кормак је дневнополитички саботер мира у Дејтонки

Потез амбасадорке САД је један велики корак у прошлост. У насилничку политику једностраног притиска на Републику Српску и њене званичнике, која читавој државној заједници БиХ није донијела ништа добро.


Напротив, сво то увртање руку српским политичарима, довело је до продубљивања јаза међу представницима три конститутивна народа, те стварању нових полигона за нестабилност и сукобе на међунационалном, односно међуентитетском нивоу.

Милорад Додик је, без сумње, најзначајнија политичка личност у Српској, те незаобилазан фактор у дијалогу око питања државне заједнице. Овим потезом Морин Кормак он не само да неће бити избрисан са политичке сцене, него ће га оваква идентификација аболирати од свих могућих замјерки на естрадни национализам и популистичке приче о очувању и унапређењу аутономије РС, а без стварног државничког дјеловања у том правцу. Учврстиће га у власти у периоду пред сљедеће опште изборе, а опозицију бацити у очај.

Опозиција се понијела часно

Да Српска у овом случају опет има опозицију која је национално и државнички одговорна, говоре и изјаве Мирка Шаровића, који је и сам био објекат прогона од стране тзв. Високих представника и амбасада земаља НАТО, те нешто млађег Вукоте Говедарице, који је данас предсједник највеће опозиционе партије СДС. И сам Милорад Додик би требао да цијени опозицију која је у стању да се уздигне изнад простог обрачуна за власт, што је Младен Босић често чинио, те пружи подршку институцијама Српске у праведној и општеприхваћеној борби за очување ње саме. Стога би Додик требао на овакво понашање што прије да узврати. Стално изигравање ове врсте подршке, може довести касније до тешких посљедица по Српску, уколико неком из опозиције додије.

У овом тренутку частан био био позив позив на консултације Говедарици и осталим челницима опозиције, те српским званичницима у органима државне заједнице БиХ у Сарајеву, на којем би се заузео заједнички став. Да се види и да се опозициони народни представници негдје рачунају. То би била политичка сцена на коју би грађани Српске могли бити поносни.

Да се слична ствар десила политичару из Западног Сарајева или Западног Мостара, то би сигурно довело до уздрмавања или чак краја његове каријере, обзиром на нескривен менторски однос који је амбасада САД и у ратном и у поратном периоду примјењивала у случајевима сукоба са Србима. Срби имају традицију одупирања Западу, зарад очувања тековина Дејтона, тако да је ово искључиво катализатор новог сукоба на међунационалном и вјерском нивоу.

Исламистички агресивци, као што је Бакир Изетбеговић, доживјеће ово поново као подршку за наставак своје политике, док ће се српски народ са друге стране окупити у подршци предсједнику РС. Није се једном десило да неки политичар, као Слободан Милошевић, који је за разлику од Милорада Додика имао озбиљну опозицију у земљи, нападима са Запада учвршћује власт и јача своју популарност међу грађанима.

На кратак рок, наду у рјешење овог заиста бескорисног потеза Морин Кормак, треба ишчекивати након званичне инаогурације Доналда Трампа. Кормак, као дио губитничког естаблишмента одлазеће државне секретарке и губитнице на предсједничким изборима, само је дио мреже саботажа и псина којом та администрација покушава да отежа преузимање уреда и загорча владавину новог предсједника.

Тешко је заиста спознати, уз тако крупне најаве као што је нормализација односа са Русијом, нова улога САД у НАТО, те градња зида према Мексику и иступање из споразума НАФТА; гдје ће смјена мастиљаре из забити, као што је Морин Кормак, бити на дневном реду.

Додик је ту да остане

Но, обзиром да је, чисто са индивидуално-психолошке тачке гледишта, позив Милорада Додика на пријем од стране Трампових блиских сарадника и његова оштра реторика ка амбасади САД у Сарајеву у медијској сапуници око ускраћивања визе, била и окидач за овакву прежестоку мјеру. Могуће је да се и Морин боји нечега што ми не знамо. Можда јој је амбасадорска функција климавија него што јесте. Једино тако се да оправдати то што је посегнула за мјером која изазива нестабилност првог реда, у једној земљи гдје рат није давно сјећање, већ појам који у колективном несвјесном непрестано виси над главом. Што је сасвим дипломатски непаметно и против интереса Дејтонске БиХ.

Сваки озбиљан нови министар иностраних послова САД, ову сувишну брљотину одлазеће администрације би најлакше ријешио прекомандом Морин Кормак. Уколико до тога не дође у скорије вријеме, сви требају бити свјесни да ни Додик неће нестати, те да би најглупљи потез могао бити да се употријеби комични пајац на челу ОХР, те се покуша неки сценарио као са смјеном Николе Поплашена.

Ем више земље НАТО немају личност као што је Милорад Додик да им у томе помогне, јер је сад на другој страни батине; ем више није посљератни период непосредне војне окупације БиХ, те је Додик ту да остане. Тренутно се чини да је откоманда Кормакове много јефтинији рационалнији потез, него стварање још једног кризног жаришта и још један покушај смјењивања утицајног политичара који не одговара лапећој администрацији САД. И то све тек по Трамповом ступању на власт.

Доналд Трамп је недавно одбио да одговори новинару ЦНН на питање, а након његово инсистирања му је рекао да не буде непристојан те да његова компанија производи "лажне вијести". Ту лежи нада да ће сасвим чудни и настрани Американац који им је сад на челу, довести до неке озбиљне промјене. Можда чак и до престанка сукоба са Русијом, што дјелује невјероватно као и потез Морин Кормак.

Сада су све очи упрте у дешавања која ће изазвати тако дуго очекивани Јовањдан, након којег Трамп званично преузима кључеве и шифре за нуклеарни кофер.





КОМЕНТАРИ