Педесет нијанси шаховнице

Реакције на случај чоколинда махом су отишле у смјеру разнолике зезанције, а њена садржина открила је много.



Пише Марко Шикуљак

Занимљива је љутња коју су Срби исказали након што је Колинда саопштина да чоколаде из Србије нису за њихову дјецу. У значајној већини то није била љутња на Хрвате због Олује, Бљеска, Јасеновца, Јадовна, или којечега.

После свега, Срби би се требали навићи на то да их Хрвати не воле. И не желе. И то је оно што већину погађа. Све је мање више заборављено, не смета никоме ни хрватска економска окупација, понекад им се тепа “бивша браћа”, и једину љутњу може да изазове то што Хрватима ништа од тога није довољно.

Срби европског погледа на будућност као аргумент узимају то да се не треба понашати “као они” и кренути у бојкот хрватских производа. Ако је хрватска у ЕУ, а Срби истој теже, ваљда би на Хрватску требали гледати као на узор. Или било коју другу европску земљу, јер у свим је најнормалније да штите домаће.

Толико пута се Срби удружују са Хрватима, и сваки пут излазе као губитници, и сваки пут после тога они и даље желе поново. Такав мазохизам познат је у односима мушкараца и жена, гдје је једно од то двоје без поштовања, редовно се враћајући по нову дозу понижавања, а ниједно ново није довољно да се са враћањем прекине. Мазохизам је једина ријеч којом се може описати однос Срба према Хрватима.

Код оваквог поређења, сви ће добити савјет да престану неког да јуре, и да ће онда он почети на вас да обраћа пажњу. Ако толико патите за Хрватима, завршите са њима. Престаните куповати њихову робу, ићи код њих на море, доводите њихове пјеваче, снимате отужне копродукцијске филмове, да би продали неку биоскопску улазницу у Неовисној. Престаните да форсирате сулуду идеју о јединственој лиги. Ако вам је до регионалне лиге, играјте са Мађарима, Румунима, Бугарима. Имају боље клубове.

Ако овај раскид не пробуди интересовање са супротне стране, онда то можда није та љубав. Као нус производ, схватићете да можете без Хрватске и Хрвата.

 

 





КОМЕНТАРИ