Бјелоруси устали против Лукашенка због пореза на незапосленост!

Хиљаде људи изашло је на улице у градовима Бресту, Бобрујску и Орши, како би протестовали против Лукашенкове спорне иницијативе.



Државне службе нису одобриле демонстрације, али је бијес очигледно био јачи од страха од хапшења. Полиција је заиста ухапсила на десетине активиста, међу њима и неке од познатих опозиционих политичара, као што је Анатолиј Лебедко.

Ухапшени су и неки новинари и осуђени на новчане казне. За сриједу (15.3.) су у Минску, на Дан Устава Бјелорусије, заказане демонстрације које су овога пута надлежни органи одобрили.

У тој постсовјетској републици, на источним границама ЕУ, протестује се већ недељама. Камен спотицања представља тзв. „Декрет за превенцију социјалног паразитирања“, који је аутократа Александар Лукашенко потписао још у априлу 2015.

Према том Декрету, наиме, онај ко не ради, мора држави да плати годишње суму од око 230 евра. У Бјелорусији, у у којој је просјечна мјесечна плата 2016. године била 390 евра, то је веома много новца – посебно за оне који немају посао.

Декрет прије свега погађа оне социјално лошијег статуса, који и протестују. „Први пут је у моју канцеларију ушло толико много људи који немају везе с политиком“, каже активиста за људска права Борис Бухел за Дојче Веле. Посебно су погођени старији људи, они који имају још мало до пензије. Реакције је у децембру изазвао случај у граду Осиповичи, када је један човјек платио казну и одмах након тога се бацио кроз прозор. „Такве трагедије иду на душу режима“, каже Бухел.

„Паразитски декрет“, како га зову у народу, подсјећа на времена Совјетског савеза и звучи као некаква васпитна мјера. А предсједник, који признаје да жали за социјализмом, овако то описује: „То је идеолошки и морални декрет. Држава тако неће да заради много новца, а циљ је да се приволе на рад они који би то могли и морали“.

Према званичним подацима, бјелоруске власти писменим путем су обавијестиле 470.000 људи који би морали да лате глобу према том Декрету. Рок за плажање био је 20. фебруар, и до тада је платио тек сваки пети грађанин – али су се зато протести проширили. Лукашенко је очигледно попустио и покушава да реагује по принципу „штапа и шаргарепе“. Док су поједини познати политичари хапшени, он је обећавао корекције и продужио рок плаћања за још годину дана. „То јесте мала, али је ипак побједа за те људе“, изјавио опозициони политичар Лебедко за Дојче Веле – непосредно прије него што су ухапсили.

Лукашенко међутим жели у суштини да задржи Декрет. Државни службеници имају рок да га испуне до првог априла. „Нађите посао за своје супружнике, своје љубавнице и љубавнике, за своје рођаке“ – та Лукашенкова изјава цитирана је на бјелоруским државним медијима. „Ако се случајно супруга или љубавница разболи, ми ћемо да је излијечимо“ – то је порука шефа државе која, нажалост, уопште није била шала.

Талас протеста за предсједника представља изазов, како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану. Лукашенко је на власти већ 20 година и народ је држао мирним управљајући тако што је комбиновао социјалну политику и репресију. Велики и дугорочни протести у тој постсовјетској земљи били су реткост.

Предсједник Лукашенко пак, након поновног приближавања ЕУ и укидања санкција пре годину дана, сада је у дилеми. Ако би одобрио демонстрације, онда би можда могао да угрози своју власт. Превише репресије, наиме, могло би да нашкоди везама са Европском унијом. Уз то, Лукашенку је ЕУ данас потребнија него икада, зато што су односи са стратешким партнером, Русијом – напети.


 





КОМЕНТАРИ

    • апостроф
    • ,18.03.2017. 16:02:34[169124]


    Угурсузија да се плати, јакако.
    Сунце ти јебем и људска права, људи неће да раде, а дају им посао, ја лоше државе мила мајко.
    Десет милиона људи, нуклеарна сила, нема незапослених, најчистија земља у Европи,нигдје по градовима папирића, а не депонија смећа као код нас развијених демократа, бесплатно здравство, бесплатно школство, једна плата довољна да се плати станарина и храна, друга за гардеробу, кафану, спорт, одморе.
    Нема бескућника, свако има кућу, или стан.
    Држава држи основне полуге, све јаке привредне системе, има доста приватних предузећа, има јавно приватног партнерства, има милионера, али нема сиротиње апсолутно.
    Најљепше жене свијета, најспортскија држава свијета, баш је овај Лукашенко(јесте да има милијарду сигурно) усташа, јебо своју мајку, како пати свој народ?

    Ја мислим да би се 90% становника бивше Југославије волило тако патити, да га гоне да ради, или да плати порез за угурсузију.