Бањалука: 47 год. од разорног земљотреса

Тог поподнева земља је задрхтала... Чули су се тутњава, прасак и лом... Било је тачно 16 сати и 37 минута када је неђељно поподне 26. октобра 1969. године прекинуо потрес јачине 7,5 степени Меркалијеве скале.


Бањалучани тада нису ни слутили да је то само увод у једно од најтежих раздобља њиховог вољеног града. Подрхтавање тла у граду на Врбасу почело је дан прије кобног 27. октобра, када је вријеме за Бањалучане стало.

У девет сати и 11 минута улице града постале су претијесне. Најразорнији земљотрес, од девет степени по Меркалију, са собом је однио 15 живота и посијао страх који је и данас, 47 година касније, многим грађанима остао урезан у сјећање јер, како кажу, таква катастрофа се не заборавља.

Дана кад је дрхтала земља са сузом у оку сјећа се и осамдесетједногодишња Милена Јовић. "Земљотрес је почео неуобичајено јаким претходним ударом у поподневним часовима, а ја сам тад била у болници, гђе су нам доктори рекли да идемо кући јер су најавили нови потрес јачих размјера", присјећа се она.

Тог кобног јутра била је с укућанима, када је, како каже, нешто затутњало и загрмјело, након чега је настао прави хаос.

"Народ је панично бјежао, чули су се врисак и јауци. И сад ми у глави оџвања глас сина, који је, док је земља под нашим ногама подрхтавала, плачући викао: 'Мајко, не дај ме'", дрхтавим гласом прича ова старица док јој емоције навиру и иду сузе низ лице.

Земљотрес који је опустошио град однио је 15 људских живота, а 1.117 људи је повријеђено. Материјална штета причињена је на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Сва предузећа су у наредном периоду радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потпуно угашена.

Град у којем је цвјетала младост први пут је остала без ње, јер су аутобуси из Бањалуке одвозили ђаке у разне крајеве бивше Југославије. Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Рајко Вучен, пензионисано војно лице, на дан земљотреса био је на дужности, а призор који је затекао напустивши радно мјесто био је стравичан.

"И сад ми пред очима стоје град у рушевинама и паника људи. Није се знало да ли има и колико је погинулих. Сјећам се људи како су рашчишћавали рушевине и тражили повријеђене. Претходни мањи земљотрес очигледно није био схваћен као упозорење", казао је Вучен.

Навиру му, како каже, сјећања и на шаторска насеља по градским парковима, те колоне ђака које возовима и аутобусима одлазе. Управо захваљујући великој солидарности становништва Бањалука је поново стала на ноге. Нову зграду урушене Гимназије Бањалуци је поклонио град Сарајево, Ош "Георги Стојков Раковски" бугарски народ, док је школа у Слатини названа "Холандија" јер је холандска влада донирала средства.

С временом се развијала и постала савремен и модеран град, универзитетски, економски, финансијски, политички и административни центар. На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11 часова као подсјетник на страшну трагедију.
 





КОМЕНТАРИ

    • nika
    • ,27.10.2016. 12:54:08[166835]

    Од земљотреса смо се опоравили.
    Црвени кмери ће нас покопати.