Споменик крајпуташ у селу Јасенову

Један човјек је урадио, па овако препричао:



Обновимо себе, обновимо своју околину, обновимо историју и традицију, обновимо државу Србију.

2010. године, на седмом километру пута од села Мочиоци ка Кокином броду, на превоју преко кога пут прелази из слива Рзава у слив Увца, на мјесту које мјештани зову Попов Камен, нашао сам, бачен у траву поред пута, камени споменик, крајпуташ.

Био је преломљен на два дијела и дјелимично оштећен али је, ипак, могло да се прочита:

О ПУТНИЧЕ

ПРИЂИ БЛИЖЕ И СЕТИ СЕ МЕНЕ

ЂЕ ПОГИБОК ДАНАС ИЗНЕНАДА

-----------------------------------

НЕМАМ МУШКОГ ОД СРЦА ПОРОДА

КО БИ МОЈУ СЛАВУ НАСТАВИО

И НА ГРОБУ СВЕЋУ ЗАПАЛИО

ЗЛИКОБЦИ МИ СЛАВУ УГАСИШЕ

--------------------------------------

Дирнуле ме ове ријечи, чинило ми се као да ме неки човјек, који је умро много прије него што сам се ја родио, моли да му помогнем, па сам ријешио да обновим и поново усправим споменик.

Двије године касније током чишћења камена и исписивања слова, сазнао сам да је то спомен попу Ристи Поповићу који је рођен 1838. године, а на том мјесту убијен 1880. Спомен му је 1882, подигла жена или кћер, што није могло да се прочита, Јелена.

Спавао сам у новој кући мога домаћина Душана Томића у Мочиоцима. На слици је стара кућа у којој спава Душан.

Пут који се из Мочиоца пење ка Поповом Камену. Десно, дубоко доле је извор једне од двије рјечице које се у Мочиоцима спајају у Рзав. У даљини је планина Мучањ.

Овако је споменик лежао задње четири године. Прије тога, читавих двадесет година, лежао је у јарку са друге стране пута. Помјерили смо га ради фотографисања.

Први дан на послу. Чистим камен и слова на горњем дијелу. Пролазници су ми помагали при окретању камена.

Споменик пребачен на своје мјесто на другој страни пута. Исписујем слова црном бојом за бетон. На камену су четкица, конзерве са бојом и разређивачем и наочаре.

Оплата за бетонирање је стигла. Али, прво треба очистити и исписати још двије стране.

Доњи дио споменика је постављен у бетонско постоље.

Скинута оплата. Постоље је око 60 цм у земљи.

Спушта се мрак, али је бетонирање при крају.

Овако је то изгледало сутрадан.

Горњи и доњи дио су повезани челичним шипкама дужине 18 цм, пречника 12 мм. Дијелове споменика који недостају су одваљивали мјештани да би њима оштрили косе, ножеве и сл.

Готово. Рупе попуњене бетоном, а ту су и нова капа и ограда. Посљедња слика, на Св. Илију увече. Одатле сам отишао на вашар на Анатеми.

СПОМЕН

О ПУТНИЧЕ

ПРИЂИ БЛИЖЕ И СЕТИ СЕ МЕНЕ

ЂЕ ПОГИБОК ДАНАС ИЗНЕНАДА.

ЈА НЕ ЗГРЕШИХ НИ БОГУ НИ ЉУДМА

БОЖЕ ВИШЊИ ПРЕВЕЛИКИ ЈАДА

ГДЕ ПОГИБОК ДАНАС ИЗНЕНАДА.

НЕМАМ МУШКОГ ОД СРЦА ПОРОДА

КО БИ МОЈУ СЛАВУ ПРОДУЖИО

И НА ГРОБУ СВЕЋУ ЗАПАЛИО

ЗЛИКОВЦИ МИ СЛАВУ УГАСИШЕ

И ЖИВОТ (МИ ДРАГИ) ПРЕКИДОШЕ.

ЈА ДОК ДИСАК СВЕ ЗА НАРОД ЖИВЕК.

*При читању са споменика имајте у виду да писац користи И Вуково “И” и старословенско “И са тачком” које он пише као “ј ”. Поред тога, он на неким мјестима умјесто “Х” користи “К”, што се у колоквијалном говору одржало до данас.

ПОП РИСТО

УСВОМ КРАТ-

КОМ ЖИВОТУ

УЖИВО ЈЕ СВУ-

ДА ПОШТОВА-

ЊЕ КОД НАРО-

---------------

----------------

И СУДИЈА ИЗБРА-

НИ СУ ОБА.

ОВАКОВОГ

СРБИНА НЕ ПО-

ШТЕДИ ЗЛИ-

КОВАЧКА РУ-

КА ВЕЋ МУ

УЗЕ ДРАГИ

ЖИВОТ 29

ФЕБРУАРА

1880 ГОД.

У ГРАЦУ

Градац је име мјеста на коме се налази споменик

ДИЧНИ СРБИН

РЕТКОГ ПО

КАРАКТЕРУ И

ОДЛИЧНОГ ПО

ВРЛИНАМА И У-

УЗОРНОГ СРБИ-

НА Г. РИСТА

ПОПОВИЋА БИВ.

СВЕШ. ЦРКВЕ

(У БЕЛОЈ РЕЦИ)

КОЈИ СЕ РОДИ-

О 1838 Г. А ПО-

ЖИВЕ 42 Г.

КАО СВЕШТ.

СБЕТУ ТАИ-

ЈНУ ВРШИО

ЈЕ 23 Г. РЕ-

ЧЕНИ ПОП РИ-

СТО ОТЛИ-

КОВАО СЕ У

СВОМ ЖИВО-

ТУ ДОБРИМ НАЧЕЛИМА

А И БОРБОМ

ЗА НАРОДНА ПРАВА.

 

ОВАИ СПО-

МЕН ПОДИ-

ЖЕ МУ ЊЕ-

ГОВА УЦ-

ВЕЉЕНА

(КЋЕР) ЈЕ-

ЛЕНА 15

ЈУНИ

1882. Г.

ОБНОВЉЕНО ЛЕ-

ТА ГОСП. 2012.

МИОМИР ФИЛИПОВИЋ

ИЗ БЕОГРАДА И

МИЛАН ЂОЛОВИЋ

ИЗ ЈАСЕНОВА

Овај Чех је бициклом стигао из Босне. Преко Србије наставља за Бугарску. Радо је прихватио да ручамо заједно. Хљеб и салама. Лијепо смо се испричали, он чешки, ја српски и – разумјели смо се.

Овај срећан човјек се из Мочиоца враћа у своју Клекову. Каже да је ово најбоље превозно средство на свијету: не троши бензин, никад се не квари и само се одржава.

Мјештане села Мочиоци и Јасеново, између којих се налази споменик, није много интересовало шта ја то радим, али су били врло знатижељни да сазнају зашто ја то радим. Били су убијеђени да сам или нешто сањао или да ми је неко добро платио да данима, под сунцем које пржи и вјетром који скоро никад не престаје, чистим камен, исписујем слова, плаћам раднике и материјал и подижем споменик човјеку коме до тада чак ни име нисам знао. Никако нису могли да прихвате да ја то радим из поштовања према нашим прецима и љубави према нашој домовини.

А зашто ја ово причам вама? Па, ето, надам се да ће ово што сам урадио да вас погура да и ви урадите нешто слично, нешто што ће нашу домовину Србију да учини макар мало љепшом и поноснијом. Не чекајте да то ураде „надлежми органи“, док они стигну биће касно. Не дозволите да се то деси, сјетите се како би то рекао Душко Радовић:

„Помозимо Србији, она нема никог осим нас“.

 





КОМЕНТАРИ

    • ex-1978
    • ,19.11.2012. 08:25:33[57764]

    Nekada sam mislio da ovim stvarima treba da se bave institucije. Mislio sam da je zadatak odgovornog pojedinca da uputi dopis nadležnima i možda po neku urgenciju. Mislio sam da nadležni to mogu i trebaju rješavati.

    Bio sam u zabludi. Mora čovjek to sam, nema druge. Miomire i Milane - alalvjera!


    • Kalabalak
    • ,19.11.2012. 09:13:16[57767]


    Феноменална прича! И јако лијеп цитат за крај. Да Бог да Србија имала мало више оваквих као Миомир и Милан..


    • nika
    • ,19.11.2012. 09:30:14[57772]

    Јако лијепа прича.


    • Travničanin
    • ,19.11.2012. 09:59:51[57776]

    Moje iskreno divljenje i poštovanje.


    • ex-1978
    • ,07.11.2015. 11:47:49[156532]

    Nego, ovi krajputaši sa zapada Srbije - neodoljivo podsjećaju na stećke.